Ekološki koridori za velike zveri

„Republika Srbija ima zakonsko-strateški okvir koji se odnosi na migratorne koridore, međutim, njegovo sprovođenje je prilično problematično. Zakonska regulativa u oblasti prostornog planiranja i planiranja infrastrukturnih koridora i saobraćaja ne prepoznaje još uvek migratorne koridore velikih sisara“, kaže dr Marina Nenković Riznić iz Instituta za urbanizam i arhitekturu Srbije.

Navedene vrste životinja se kreću na velikim razdaljinama, potrebni su im određeni kvalitet i veličina koridora, pre svega su to šumske površine i vodeni tokovi.

„I vuk i medved prelaze preko Dunava u karpatski deo Rumunije. Najveći refugijum tih staništa i tih životinja je na Homoljskim planinama. To je glavno izvorište, a Đerdap je tranzitna zona za njih“, rekla je  prof. dr Marija Maksin iz Instituta za urbanizam i arhitekturu Srbije.

Realizaciji projekta će pomoći i iskustva Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, koji je mapirao multifunkcionalni koridor Tise. Njihova iskustva pokazuju da kao migratorni koridor može poslužiti i infrastruktura koju je sagradio čovek.

„Smatramo da ovog momenta mreža meliorativnih kanala u Vojvodini, koja je u državnom vlasništvu i koja je stvorena da zadovoljava potrebe vodoprivrede, funkcioniše kao migratorni ekološki koridor i jedan veći kanal već ima vodenu, močvarnu, livadsku i stepsku vegetaciju“, objasnila je Klara Sabadoš iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode.

Projekat se realizuje u okviru Dunavskog transnacionalnog programa i u njemu učestvuje 11 institucija iz šest zemalja Evropske unije.