Ručak iz laboratorije nije baš jeftin

Kada se govori o veštačkom mesu, prvo pitanje koje se postavlja, obično se odnosi na pravi naziv takvog mesa. „U srpskom jeziku još uvek ne postoji precizan izraz za kultivisano meso. Na engleskom se koriste dva terimina, 'cultured' meat i 'clean meat'“, rekla je gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, doktorka Ivana Gađanski.

„Klasično meso sadrži mnogo različitih materija, tako da je to jedna od prednosti kultivisanog mesa jer je na neki način zdravije, pošto se dobija u kontrolisanim uslovima. Međutim, moram da napomenem da nije još nije spremno za komercijalizaciju“, kaže Ivana Gađanski.

Doktorka ipak ističe da nije jednostavno napraviti kultivisano meso.

„To je u stvari, pravljenje tkiva u laboratoriji. Počinje se od ćelije, uzimanjem biopsijom, pa se nastavlja uzorkovanjem mišićne ćelije uzete, na primer od krave. Dobra stvar je što je sve to potpuno bezbolno. Životinja preživi, nema klanica i onda se te ćelije dalje umnožavaju uz pomoć medijuma, laboratoriji. Sve to je dosta komplikovano i dosta skupo“, objasnila je doktorka Gađanski.

Dodaje da se aktuelni projekat Instituta upravo odnosi na smanjenje troškova proizvodnje mesa u laboratoriji. 

„Žilavo je zbog mišića“ 

„Medijum je tečnost dosta komplikovanog sastava. Ima raznih hranjivih sastojaka i za sada čak 80 odsto troškova proizvodnje čini cena medijuma. Dakle, kada se uzme mišićna ćelija, ona se umnožava u tom medijumu i tako se pravi goveđe i pileće meso pa i tunjevina“, objašnjava Gađanski.

Hamburger, nedavno napravljen od kultivisanog mesa, kako podseća doktorka, nije bio baš najukusniji. Takav ukus objašnjava time što je za pravljenje pljeskavice korišćena mišićna ćelija.

„Ipak, prednosti ovakve hrane su višestruke jer se procenjuje da će do 2050. godine proizvodnja hrane morati da se poveća za 70 odsto, zbog ubrzanog rasta broja stanovnika sveta“, zaključila je dr Gađanski.