Naš odnos prema reciklaži

Najveći broj ispitanika je starosti između 50 i 65 godina, a najmanje su zastupljeni oni do 30 godina života. Kod 40 odsto ispitanika prva asocijacija na reč reciklaža su prerada i ponovna upotreba.

Ispitanici su naveli da u otpadu iz domaćinstava preovlađuju hrana i njena ambalaža, a u toj, uglavnom plastičnoj ambalaži, najzastupljenije su boce za jednokratnu upotrebu. Zbog toga je pokrenuta kampanja „Nosim svoju bocu" da bi se jedna boca koristila u dužem periodu. 

Procenjuje se da na globalnom nivou plastična ambalaža čini više od polovine ukupnog otpada, dok u našim domaćinstvima čini četvrtinu ukupnog kućnog otpada.

Kada je reč o interesovanju građana za reciklažu, 24 odsto anketiranih je veoma zainteresovano za ovu temu, a njih 44 odsto je srednje zainteresovano. Najveći izvor informacija o reciklaži za ispitanike jesu TV emisije i prilozi.

Istraživanja pokazuju i spremnost građana Srbije da menjaju svoj odnos prema otpadu i reciklaži. Iako većina nema priliku da za plastičnu i staklenu ambalažu dobije novčanu nadoknadu, 82 odsto onih koji su učestvovali u ovom istraživanju izjasnilo se da bi sortirali otpad u domaćinstvu ukoliko bi za to dobili besplatne kese.

U Srbiji otpad za reciklažu već odvaja 33 odsto domaćinstava, od čega 13 odsto potpuno razdvaja papir, plastiku i metal, dok 20 odsto to čini delimično. Čak 62 odsto građana smanjilo je upotrebu plastičnih kesa otkad je počela njihova naplata u supermarketima.

Istraživanje se bavilo i sličnostima i razlikama u stavovima muškaraca i žena i njihovom odnosu prema upravljanju otpadom u domaćinstvima.

Poseban fokus ove studije bio je na ženama i njihovoj spremnosti da usvoje promene koje mogu da zaštite porodicu i životnu sredinu. Tako je 77 odsto žena odgovorilo pozitivno na pitanje da li su spremne da menjaju navike u upravljanju otpadom, a na isti način odgovorilo je 67 odsto muškaraca. Ujedno, 55 odsto žena i 48 odsto muškaraca podstiče druge da se brinu o selekciji otpada.