Šta nam donosi depozitni sistem za ambalažni otpad?

Savremena ambalaža odgovorila je na postavljene zahteve tržišta, i  u stalnoj  je potrazi rešenja, na koji način uspešno reciklirati.

Jedan od načina jeste uvođenje depozitnog sistema, odnosno plaćene kaucije za ambalažni otpad, koji se pokazao kao vrlo uspešan i efikasan u zemljama u kojima se sprovodi. Zato je i u Srbiji pokrenuta inicijativa za njegovo uvođenje.

„Očekujemo da tokom ove godine bude završena studija, a sledeći korak je uključivanje svih relevantnih faktora, kao što su predstavnici privrede. Zajedno moramo da donesemo odluku koja će, pre svega, ići u korist nacionalnih interesa Srbije, koji se ogledaju kroz bolju i čistiju životnu sredinu, ali istovremeno i više radnih mesta i više sirovine za reciklažnu industriju", kaže Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine.

Dok u Srbiji godišnje na deponijama završi oko 50 hiljada tona pet ambalaže, u srpskim fabrikama za reciklažu završi samo jedan odsto ukupnog otpada koji sakupe komunalna preduzeća.

Zato su primorane da uvoze otpad iz zemalja u okruženju, zbog čega godišnje gubimo više od 50 miliona evra.

„Depozitnim sistemom mi bismo pokrenuli jedan veliki ciklus, dobili bismo sirovinu koju bi koristila naša reciklažna industrija. Iskustva su pokazala da u gradovima, odnosno lokalnim samoupravama gde smo počeli sa primarnom separacijom, tj. razdvajanjem otpada na mestu nastanka, da su građani više nego voljni da učestvuju u tome", ističe naš sagovornik.

„To znači da možemo da budemo disciplinovani i odgovorni, ali u depozitnom sistemu mi bismo takođe mogli da imamo i materijalne benefite", kaže Radović.