Papirna kesa je manje štetna od plastične. Ili nije?

U godišnjem energetskom pregledu „Bi-Pija“ (nekadašnji „Britiš petroleum“) koji je upravo objavljen, između ostalog, tvrdi se da smanjena upotreba plastike u korist drugih materijala može imati negativne posledice za životnu sredinu.

Najintrigantnija sugestija u izveštaju naftnog magnata odnosi se na to da smanjena upotreba plastike neće rezultirati očekivanim ishodom.

U „Bi-Piju“ smatraju da će, ako se nastavi trend izbegavanja plastike, do 2040. godine na snagu stupiti potpuna zabrana upotrebe plastičnih predmeta za jednokratnu upotrebu, i to na svetskom nivou.

Predmeti kao što su čaše za kafu, kese i boce za vodu, čine više od trećine svih plastičnih materijala proizvedenih u 2017. godini, prenosi Bi-Bi-Si.

Ako se u svetu nastavi „zaokret“ ka većem korišćenju papira, stakla i drugih materijala, u „Bi-Piju“ predviđaju da će to ograničiti potražnju za naftom u narednim decenijama.

Staklena ili plastična boca? 

Međutim, u dokumentu se tvrdi da će zamena plastike drugim materijalima uzrokovati veću potrošnju energije, te jaču emisiju štetnih gasova.

„Ako zamenite plastičnu bocu staklenom, to znači za oko 80 odsto više potrošene energije, a to znači veću emisiju štetnih gasova“, kaže glavni ekonomista „Bi-Pija“ Spenser Dejl za Bi-Bi-Si. Dodaje da je staklena boca teža i da zahteva mnogo više energije i pri transportu.

Bi-Bi-Si je inače analizirao tvrdnje da bi zamena plastike za druge materijale imala negativan uticaj. Došlo se do zaključka da, kada bi se plastične kese potpuno zamenile papirnim ili platnenim kesama, to ne bi donelo veliku razliku u njihovom ukupnom uticaju na životnu sredinu. Papirne kese su takođe, manje izdržljive od drugih vrsta kesa, što znači da ih korisnici moraju češće zameniti.

Prošlog novembra, istraživači Univerziteta „Heriot-Vat“ objavili su studiju koja pokazuje da direktna zabrana plastike može prouzrokovati značajne štete po životnu sredinu.

„Zabrana ili smanjenje njihove upotrebe imalo bi ogroman uticaj na način na koji živimo“, objasnio je profesor Dejvid Bakland, koji je vodio studiju.

„Na primer, zamena plastike alternativnim materijalima kao što su staklo i metali koštala bi više zbog veće potrošnje energije i resursa, uključujući vodu, koji su potrebni za njihovu proizvodnju“, rekao je profesor Bakland.

Giganti i bezbroj milijardi

Ipak, čuju se i mišljenja onih koji smatraju da „Bi-Pi“ naglašava negativnu stranu zabrane plastike jer je to u interesu kompanije.

„Giganti u distribuciji fosilnog goriva u budućnosti će zaraditi bezbroj milijardi ako se proizvodnja predmeta od plastike za jednokratnu upotrebu nastavi sadašnjim tempom“, rekla je Luiz Edž iz britanskog Grinpisa. Edž je dodala da stoga nije ni čudo što su zainteresovani da svet nastavi da plastiku koristi sve više i više.

„Iako je istina da je potrebno manje energije za proizvodnju i transport plastike u odnosu na staklo, staklena boca se može ponovo koristiti desetak puta i može se beskrajno reciklirati, za razliku od plastike. Takođe, materijali kao što je staklo, kada se nađu u prirodi, ne zagađuju naše okeane i reke stotinama godina“, izričita je Luiz Edž.

Kada je reč o reciklaži, očekuje se da od 2022. godine Velika Britanija uvede porez na proizvodnju i uvoz plastične ambalaže koja sadrži manje od 30 odsto recikliranog materijala. Takođe, danska kompanija „Arla“ koristi bioplastičnu ambalažu za mleko na bazi drveta koja se može reciklirati kao karton.

Očekuje se i porez na količinu emitovanog ugljen dioksida. Možda će takvi koraci, osim što će plastiku učiniti skupljom, omogućiti i to da njene alternative ne utiču negativno na životnu sredinu.