Plastika - pošast 21. veka

Plastika je prešla dug put od revolucionarnog otkrića s početka 20. veka, do velikog problema današnjice. Iako nam je u mnogome olakšala život, postala je problem onog trenutka kada je odbačena završila u prirodi. Koliko se zaista planeta davi u plastičnom otpadu i da li smo toga uopšte svesni?

Ivana Jovčić, direktorka Centra za unapređenje životne sredine, ukazujući na ovaj gorući planetarni problem, za naš portal kaže da je poražavajuća činjenica da oko osam miliona tona plastike svake godine završi u morima i okeanima, gde postaje hrana ribama i samim tim ulazi u prehrambeni lanac.

„Najveći problem kod plastike jeste to što ona nije razgradiva, odnosno vremenom se samo razlaže u sve sitnije delove, u tzv. mikroplastiku, i tako usitnjena nalazi put do našeg tanjira. Procenjuje se da će, ako nastavimo da se ovako neodgovorno ponašamo prema prirodi, do sredine veka u morima i okeanima biti više plastike nego ribe", kaže Ivana i dodaje da u proseku svakog minuta jedan pun kamion đubreta završi u okeanu.

Neslavan je i podatak da 40 odsto ukupne svetske proizvodnje plastike čini ona za jednokratnu upotrebu. „Takva plastika zaista bi mogla da se zameni nekim održivijim rešenjima. EU usvojila je uredbu kojom se drastično smanjuje upotreba jednokratne plastike do 2030. godine", ističe direktorka Centra za unapređenje životne sredine.

Za razgradnju samo jedne plastične kese u prirodi potrebno je između 400 i 1000 godina, pa se u mnogim zemljama uvodi zabrana njihove upotrebe. U evropskoj Direktivi o plastici, broj plastičnih kesa u Evropi ograničava se na samo 90 kesa godišnje po stanovniku. Srbija je za sada daleko od ove statistike. „Kampanja protiv upotrebe plastičnih kesa kod nas je dala dobre rezultate, posebno nakon uvođenja naplate. Pre toga, svaki stanovnik Srbije koristio je u proseku sedam kesa dnevno, što je zaista preterano i neodgovorno", kaže Ivana i pozdravlja

Uredba grada Beograda od 1. januara 2020. godine zabranjuje upotrebu plastičnih kesa u maloprodajnim objektima. Ujedinjene Nacije su rešavanje problema plastičnog otpada uvrstile u cilj broj 12 Agende održivog razvoja, sa posebnim akcentom na podizanje svesti stanovništva. Ivana naglašava da je svest ljudi za sada prilično niska, između ostalog i zbog toga što ne postoje u dovoljnoj meri edukativne kampanje koje bi obaveštavale ljude kolike su zaista posledice zagađenja.

„Mislim da se dovoljno ne ulaže u takve kampanje. Sredstva koja su opredeljena ovde u Srbiji suviše su mala da bi mogli da se postignu značajniji rezultati, ali svakako treba raditi na tome. Svaki pojedinac može da da svoj doprinos i ma koliko se mali činio, za ovu planetu će biti korak bliže rešavanju problema", zaključuje Ivana Jovčić, direktorka Centra za unapređenje životne sredine.