Demokratija čuva zdravlje

Odnosi sa podređenima za menadžere su često kritična tačka koja može da bude okidač za stres. Najveća neprijatnost je, svakako, otvoreno ili prikriveno bojkotovanje poslova koje je naložio podređenima, ali poslušnost mogu da uskrate i kolege što je dodatni izvor stresa. Uostlom, „top menadžeri" su često usamljeni i izolovani.

Po mišljenju psihologa, dobri međuljudski odnosi sa nadređenima, podređenima i kolegama u kolektivu preduslov su za zdravu radnu sredinu i zdravlje zaposlenih. Demokratičnost i odsustvo čvrste ruke u rukovođenju smatraju se prvorazrednim za povoljnu klimu u kolektivu. Autoritarna atmosfera dovodi do nezadovoljstva, osećaja ugroženosti, niske motivacije za rad, lošeg fizičkog i mentalnog zdravlja.

„Imajući u vidu karakteristike svakog pojedinca prirodno je da će neko bolje ,a neko lošije da se nosi sa stresom. Ljudi različito emotivno reaguju i tako doživljavaju i pritisak koji dolazi iz spoljne sredine. Sve to može da se odrazi i na zdravlje," kaže prof. dr Alkeksandar Milovanović, direktor Instituta za medicinu rada Srbije „Dr Dragomir Karajović".

Naravno, teško je da jedna ista politika, kultura i klima organizacije podjednako zadovoljava sve zaposlene, uključujući i sve menadžere. Isto tako, identična situacija za nekoga može biti visoko stresna, dok drugog ostavlja gotovo ravnodušnim. Stres nastaje samo onda kada osoba neku situaciju doživljava ugrožavajućom za nju lično.

Posebno su značajni prekomerni angažmani na poslu i produženo radno vreme.Između broja radnih sati i smrtnosti od srčanih oboljenja postoji direktna veza.Ukoliko stres potraje organizam se bori i adaptira, ali vremenom može da dođe do iscrpljenosti, pa i lošeg ishoda.

„Postojala je ideja da se menadžerska bolest uvrsti na listu profesionalnih bolesti,ali su mišljenja bila podeljena. Teško je razlučiti i podeliti količinu stresa koja se javlja na radnom mestu od one koja je moguća u privatnom životu," objašnjava prof. Milovanović.

I lične karakteristike menadžera pogoduju stresu, jer se za taj posao češće opredeljuju ambiciozni, kompetitivni, agresivni, stalno napregnuti, hitri. Dakle, menadžerski poslovi privlače pre svega ljude koji po strukturi ličnosti imaju veći rizik da obole od kardiovaskularnih bolesti.

„Ranije su najčešće pominjane menadžerske bolesti bile čir na želudcu i dvanaestopalačnom crevu i infarkt miokarda.U novije vreme lista potencijalnih somatskih bolesti se širi, javljaju se i vitiligo i psorijaza, kao i šlog," kaže prof. Milovanović.

Među najstresnijim poslovima današnjice osim menadžera i biznismena, ubrajaju se i posao novinara pilota, hirurga, vozača metroa, autobusa.