Zavisnost od ekrana

Zavisnost od ekrana je sve veći problem na Islandu i to posebno među mladim ljudima. Psiholozi i psihijatri kažu da nema dovoljno izvora koji bi im pomogli u suočavanju sa ovim problemom, osim primera ljudi od kojih su neki čak izvršili samoubistvo zbog ove vrste zavisnosti. Policiski podaci ukazuju na brojne situacije u kojima su se našli roditelji u odnosima sa svojom decom tinejdžerima, upravo zbog ove pojave.

Stručnjaci objašnjavaju da je pomisao na odmicanje od ekrana kompjutera slična osećanju želje za smrću. Kad pojedinci dođu u tu fazu, oni čak odlažu i osnovne fiziološke potrebe, odlazak u toalet, higijenu i slično. Ukoliko bi napustili ekran, kod njih bi se javio osećaj da uopšte ne postoje. Najalarmantnija je vest o nekoliko slučajeva suicida kod mladih uzrasta između 15 i 20 godina. Sreća je da to nije česta pojava, ali kako stvari stoje, mnoga stanja anksioznosti i despresije potiču od ove vrste zavisnosti.

Savet za roditelje jeste da kontrolišu koliko vremena njihovo dete provodi za računarom i da to vreme ograniče, ukazuju psihijatri. Zbog sve veće neispavanosti, tinejdžeri postaju nasilni prema roditeljima i svima u okruženju, a često su depresivni, ljuti i nesigurni.

Kao veoma razvijena zemlja sa visokim standardom, Finska je uveliko prepoznala zavisnost od ekrana kao veliki problem čije će se posledice sve više odražavati na međuljudske odnose i društvo u celini. Može samo da se nagađa o efektima ove vrste zavisnosti na mlade u manje razvijenim zemljama koji koriste često prevaziđene i štetne modele računara.

Priredila: Nataša Nešković