Svetosavska himna

Jedini pisani trag o Himni Svetom Savi, o njenom nastanku i autoru, te jeromonahu koji je pesmu zapisao i preneo u manastir Hilandar, nalazimo u spomenici „Prva srpska igumanija posle srednjeg veka", koju je napisala monahinja Teodora Vasić, a izdao manastir Vavedenje Presvete Bogorodice iz Beograda, 2006. godine. U svom predgovoru za ovu spomenicu profesor dr Dragan Nedeljković piše da je u Kuveždinu nastala himna i spominje njenog autora Jovana Gligorijevića i jeromonaha Silvestera Vučkovića, koji je himnu i zapisao. U ovom izdanju Nedeljković ne navodi izvor podataka o nastanku Himne Svetom Savi.

U manastiru Kuveždin nema pisanog traga kada je nastala ova pesma i da li je pevana u manastirskoj crkvi posvećenoj Svetom Savi, ali istoričari i istraživači veruju da je Himna Svetom Savi, odnosno pesma sa naslovom „Pesn Svetitelju Savi i arhiepiskopu serbskome", koja je zabeležena tek 1832. godine, pojana u crkvi ovog manastira. A o prvoj školskoj slavi postoji zapis da je proslavljena u Zemunu 1812. godine na inicijativu prote Jeftimija Ivanovića, koji je prethodno boravio u Kuveždinu. Tada je osnovan i školski fond sa zadatkom da se „Sveti Sava ima obeležavati svake godine, kao zaštitnik srpskih škola".

Manastirska arhiva u Kuveždinu ne postoji, izgorela je tokom Drugog svetskog rata pa nastojatelj ove obnovljene svetinje jeromonah Varnava ne može da nam svedoči o Svetosavskoj himni.

Ostaje da se i dalje istražuje da li je Himna Svetom Savi ispevana u Kuveždinu na Fruškoj gori pre 277 godina i prepisana stigla na Hilandar pre 180 godina, a na nama je da nastavimo da s ponosom slavimo školsku slavu razumevajući koliko je velik doprinos Svetog Save u razvoju srpske države i Srpske pravoslavne crkve.

Priredio Branislav Jarić