Pupin Cvijiću o Meštroviću

Na pregovorima u Versaju, kao član srpske delegacije, presudno je uticao da Bled i Bohinj pripadnu Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Pupin je doneo na pregovore 40 sanduka dokumenata kojima je dokazao da Banat pripada novoj Kraljevini. Pupinovo „jugoslovenstvo" provejava u delovima pisma Jovanu Cvijiću koji se odnose na vajara Ivana Meštrovića.

„Bio sam takođe mnogo zaposlen i sa Meštrovićevim izložbama. Meštrović je veliki umetnik ali u praktičnim radovima koji su u vezi sa izložbama on je nevešt kao malo dete, i tu je trebalo dosta guranja u napred da bi se došlo do uspeha. Izložbe su do danas bile dosta uspešne, ali ne onako kako je to može biti Meštrović očekivao. Meštrović je duhovit čovek i u njegovim radovima pokazuje se velika duhovitost. Ali u velikom njegovom oduševljenju da izrazi jednu lepu ideju u drvetu, kamenu, ili metalu, on često žrtvuje anatomiju. Bar tako je mišljenje ovde. Običnim ljudima koji su se naučili na klasičnu skulpturu ne dopadaju se neklasične forme pa ma kako bila lepa ideja koja se krije iza tih formi. To je, ukratko rečeno, prvi utisak koji su Meštrovićeve izložbe učinile na ovaj narod u Njujorku. Ali ipak izložbe su postigle dobrog uspeha, i mislim da će ukus za Meštrovićevu skulpturu postati ovde u Americi, sve jači i jači."

Meštrović je zbog umetnosti žrtvovao anatomiju, a ima onih koji su žrtvovali pamet, dušu i moral.
Šta je velikog fizičara motivisalo da uloži toliko napora u organizaciju izložbi jednog velikog vajara? Veliki fizičar, piše velikom geografu o velikom vajaru!
Mihajlo Pupin je smatrao, po svoj prilici, da nova država, koju je stvarao i podržavao, mora u Americi, bar u umetničkim krugovima, biti predstavljena i kao zemlja umetnika, a ne samo ratnika.
U sledećem tekstu: šta je Pupin napisao Cvijiću o svojoj autobiografiji.