Balneološke perspektive

Lekovite karakteristike voda su utvrđene izradom balneoloških analiza, u kojima je prikazano njihovo dejstvo na ljudski organizam. Pored balneoloških svojstava, termomineralne vode imaju široku lepezu primene koja je ekonomski isplativa.

„Termalne, mineralne i termomineralne vode zbog svojih medicinskih svojstava često se nazivaju lekovitim vodama. Sva fizičko-hemijska svojstva, tačnije mineralizaciju i toplotu, one dobijaju u kontaktu sa stenama. Često se formiraju u dubljim slojevima zemlje, bunarima dubine i do dve-tri hiljade metara. U zavisnosti od stena i geološke strukture gde se nalaze podzemne vode i dužine kontakta voda‒stena, zavisiće i kakav je hemijski sastav tih voda, tačnije kolika je mineralizacija", kaže mr Milan Tomić, diplomirani inženjer geologije iz Geološkog zavoda Srbije.

Na karakteristike lekovitih voda utiču lekoviti faktori ‒ mineralizacija, pH vrednost, temperatura, mikrokomponente. Mikroelementi imaju veliki uticaj na lekovitost voda. Za ove vode, najveći broj njih, kao osnova uzimaju se ukupna mineralizacija, makrokomponentski sastav, sadržaj mikrokomponenata, fizičke karakteristike i neke posebne specifičnosti, kao radioaktivnost, gasni sastav i slično. Iz studije koju su radili Geološki zavod Srbije i Rudarsko-geološki fakultet zajedno sa doktorima medicine proistekla je monografija „Lekovite vode Vojvodine kao potencijal za razvoj banjskog turizma". U monografiji su prikazani uslovi formiranja i količine podzemnih lekovitih voda na prostoru Vojvodine, njihove fizičko-hemijske, kao i balneološke karakteristike.

„Primena mineralnih voda u terapijske svrhe može se ostvariti na različite načine ‒ kupanjem u raznim kadama, bazenima ili na samim izvorištima u banjama. Samim tim, iskoristićemo maksimalno termičku, mehaničku i hemijsku pogodnost mineralnih voda za pacijenta. Pijenjem se nadoknađuju minerali karakteristični za mineralnu vodu i oligoelemente", kaže dr Natalija Tatić, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije.

Lekari u banjskim lečilištima na osnovu stanja pacijenta i u skladu sa vrstom i količinom minerala preporučuju dnevni unos mineralne vode (iznosi od 350 do 2500 mililitara). Treći način primene mineralnih voda jeste u vidu inhalacije, udisanja aerosola.

„Temperatura vode diktira boravljenje pacijenata i zdravih osoba u bazenima ili kupkama", kaže dr Tatić. Ona objašnjava da zdrave osobe mogu boraviti najduže 18 minuta u bazenima sa temperaturom vode do 38 stepeni (kada je potopljeno celo telo). Osobama koje boluju od kardiovaskularnih bolesti ne preporučuje se da borave u bazenima sa temperaturom od 38 stepeni duže od osam do deset minuta zbog velike opterećenosti kardiovaskularnog sistema ‒ prvenstveno se misli na osobe sa velikom hipertenzijom. 

Kako kaže mr Tomić, Srbija ima dugu tradiciju istraživanja i korišćenja mineralnih i termalnih voda. Istraživanja lekovitih, termomineralnih voda započeta su na prostoru Srbije pre više od 150 godina. Na osnovu dosadašnjih istraživanja može se reći da je Srbija izuzetno bogata termalnim i mineralnim vodama. Međutim, iskorišćenost prirodnog potencijala je mala. Od više stotina lokaliteta sa termalnim, mineralnim i termomineralnim vodama, kod nas se koristi nekoliko desetina, i to u nedovoljnom kapacitetu.

Primere dobre iskorišćenosti ne moramo tražiti daleko, možemo ih naći u našem susedstvu, u Mađarskoj, gde je banjski turizam izuzetno razvijen. Naši turisti odlaze u njihove banje, a mi imamo slične ili jednako kvalitetne vode u Vojvodini. Dobar primer je i Slovenija, koja je takođe razvila svoj banjski turizam kroz razne terme.

„Mineralne vode pored terapijske svrhe imaju veliki značaj i u profilaksi, prevenciji mnogih oboljenja i stanja kod ljudi. Imaju veliku ulogu u unapređenju i održanju zdravlja kod ljudi upravo zbog tih mikroelemenata, minerala koji se nalaze u samoj vodi", objašnjava dr Tatić. Ona dodaje da boravkom u vodi mikroelementi ulaze i preko kože, a ne samo preko flaširanih voda, koje možemo piti i van banjskih lečilišta.

Na osnovu vršenih istraživanja, mr Tomić kaže da pored balneoloških svojstava termomineralne vode imaju široku lepezu primene. Osnovni hidrohemijski parametri koji se uzimaju u obzir kod flaširanih voda su: sadržaj rastvorenih mineralnih materija, sadržaj ugljen-dioksida, hidrokarbonata, sulfata, florida, kalcijuma, magnezijuma, natrijuma, fluorida i gvožđa. U slučaju da prirodna mineralna i prirodna izvorska voda sadrže rastvoren ugljen-dioksid ‒ stavljaju se u promet kao prirodno gazirane ili gazirane sa većim sadržajem ugljen-dioksida. Mineralne vode koje sadrže znatne količine mineralnih soli hemijskih elemenata u rastvoru upotrebljavaju se za industrijsko dobijanje tih sastojaka.

Industrijsko korišćenje mineralnih voda radi eksploatacije nekih naročito vrednih čvrstih i gasovitih sastojaka koji su u njima rastvoreni, ekonomično je i vrši se samo uz specijalne uslove. Termomineralne vode predstavljaju nosilac toplotne energije i pripadaju kategoriji obnovljivih energenata. Korišćenje hidrogeotermalne energije za toplifikaciju omogućava da se atmosfera i zemljište ne zagađuju. Električna energija dobija se od geotermalnih elektrana čiji se rad zasniva na principu suve pare, odvajanjem pare korišćenjem vruće vode pod pritiskom. Zahvaćene termalne vode koriste se za zagrevanje objekata i toplifikaciju naselja. U poljoprivrednoj proizvodnji staklenici i plastenici postali su sve zastupljeniji, i oni koriste toplotu ovih voda za zagrevanje. Mineralne vode zbog svoje temperature, fizičkih, hemijskih karakteristika ili svega zajedno, pogodne su za kontrolisano uzgajanje nekih vrsta algi i bakterija koje se koriste u farmakologiji i agronomiji.

Buduća istraživanja biće usmerena ka zaštiti lokacija sa termomineralnim vodama i većoj iskoristljivosti potencijala lekovitih voda. Zone sanitarne zaštite lekovitih voda definisane su zakonskom regulativom. To znači da svako izvorište lekovitih voda treba da ima definisanu zonu neposredne, uže i šire zone sanitarne zaštite, što predstavlja osnovu za zaštitu podzemnih lekovitih voda.