Pupin Cvijiću o jugoslovenstvu

Jedan od ljudi koji je dao nesumnjiv doprinos ujedinjenju južnoslovenskih naroda, ili jednog troimenog naroda, bio je Mihajlo Pupin. Posebno je značajna uloga koju je kao član srpske delegacije imao u pregovorima u Versaju.

Zanimljivo je da je u Srbiji, u vodećim medijima, prošle godine vođena propagandna kampanja u kojoj je javnost trebalo podsetiti na to da je Mihajlo Pupin bio Amerikanac srpskog porekla, veliki naučnik, koji je doprineo prijateljstvu Srba i Amerikanaca. To bi trebalo da doprinose novim, boljim odnosima Srba i Amerikanaca. O prijateljstvu u prošlosti svedoče mnoge relevantne činjenice koje su se, s vremenom, negde zagubile. Trebalo bi ih oživeti na pravi način.

Mihajlo Pupin je u pismu velikom naučniku Jovanu Cvijiću, koje je, ćiriličnom mašinom, napisao u Njujorku sa memorandumom Univerziteta Kolumbija, govorio o Ivanu Meštroviću, svojoj knjizi „Sa pašnjaka do naučenjaka" i o stanju u tadašnjoj Kraljevini. U ovom tekstu obratićemo pažnju na taj deo koji simbolično i alegorijski opisuje trenutno stanje i mogućnost razvoja odnosa Srba i Hrvata. Pupin je napisao Jovanu Cvijiću:

„Politička situacija u Kraljevini SHS čini mi se da je malo bolja nego što je bila pre šest meseci. Taj takozvani srpsko-hrvatski spor uvek me podseća na nešto što se desilo u mojoj roditeljskoj kući kad sam bio dete. Desilo se slučajno da nam je jedan stari Ciganin bio polaženik i pri ručku kad smo pojeli čorbu, kuvanu govedinu sa renom, i kupus sa svinjskim mesom, donese mati naposletku i velikog pečenog ćurana. Ciganin koji se već bio nakljukao sa čorbom, kupusom i mesom, pogleda na ćurana pa onda na moga oca i reče mu: ʼKume Kosta, tog si ćurana trebao doneti najpre na sto pa onda tek one druge burgije. Bog ti dao svega, ali ti ne umeš da raspolažešʼ. Tako mi se čini da je i u vašoj Kraljevini. Bog vam je dao svega, ali vi ne umete da raspolažete. Ćuran je pečen a vi se još jednako kljukate sa svađama o kojekakvim sitnim burgijama.

Ipak sam uveren da će na kraju krajeva sve biti dobro, jer je bila Božija namera da Srbi, Hrvati, i Slovenci budu jedan narod spojen u jednoj državi kad je stvorio geomorfologiju Kraljevine SHS. Ujedinjenje koje je Bog stvorio ni najveći đavoli ne svetu ne mogu uništiti. Bilo je mnogo đavola koji su u toku poslednjih hiljadu godina to pokušali pa nisu uspeli. Neće uspeti ni Vaši političari." 

Možda će neko zaključiti da su „Vaši političari" veći đavoli od đavola. Pismo je pisano 24. marta 1925, a bombardovanje SR Jugoslavije počelo je 24. marta 1999. Ćurani i ćurke uvek nastradaju. Original pisma čuva se u Arhivu SANU. Više možete pročitati i u romanu „Šarfer".