Srednjoškolci i poezija

Gotovo svi srednjoškolci izjavili su u emisiji da u slobodno vreme ne čitaju poeziju. Pojedini su rekli da radije čitaju prozna dela, a neki rado čitaju poeziju koju na Instagramu postavljaju njihovi prijatelji, ali ne znaju ko su autori tih stihova. Kada bi trebalo da izdvoje omiljene pesnike, odabrali bi Jovana Jovanovića Zmaja, Milana Rakića, Aleksu Šantića, Edgara Alana Poa, zatim Šarla Bodlera, Ljermontova, a najveći broj njih pomenuo je Desanku Maksimović.

Bilo je i onih koji vole iransku, arapsku i jevrejsku poeziju, njihove stihove o prirodi, ljubavi i uživanju u životu, odnosno one u kojima se uzdiže i slavi bog. Pojedini su izjavili da se „ne razumeju dovoljno u poeziju da bi izdvojili omiljenog pesnika ili pesnikinju".

Na pitanje zašto se danas malo čita poezija, odgovori su se odnosili na to da je većini mladih „dosadna", „patetična", da se u školi ne obrađuje na zanimljiv način, da nedostaje više interakcije između profesora, dela i učenika, da je obrada dela „beživotna" i da se na časovima obrađuje mnogo pesama pa nemaju želju da ih čitaju i u slobodno vreme.

Razlozi leže i u vremenu koje je potrebno da bi se analizirala pesma, kao i u tome da se „proza lakše razume". Pojedini učenici zaključili su da su ljudi danas manje emotivni, hladniji, i da ih „mrzi da razmišljaju".

Svi učesnici su se složili da u muzici ima mnogo velikih pesnika, navodeći Rodžera Votersa iz „Pink Flojda", Nika Kejva kao „istinskog umetnika", zatim Lanu del Rej, od domaćih Marčela, Đorđa Balaševića i druge.

Zanimljivo je da je većina znala stihove pojedinih pesnika napamet, poput „Domovine" Dušana Vasiljeva, „Otadžbine" Đure Jakšića, zatim „Plave grobnice" Milutina Bojića, „Obletao je oko mene" Žaka Prevera, „Strepnje" Desanke Maksimović.

Priredila Tatjana Cvejić