Dr Mihailo Gavrilović i arhivistika

Akademik dr Tihomir R. Đorđević je za njega rekao: „to je bila prava sreća za našu nacionalnu nauku. Samo onaj ko radi u Državnoj arhivi zna kako je bila uređena i koliko se pri svim teškim uslovima razvijala".

Jovan Skerlić je naglasio da savesnost, objektivnost i duhovno poštenje stavljaju Mihaila Gavrilovića visoko nad onima koji su proučavali istoriju Srbije u 19. veku.

Kakav je bio profesionalni put dr Mihaila Gavrilovića ‒ put jednog prosvećenog intelektualca te epohe?

Rođen je u Aleksincu 1868. godine. Nakon završetka mature u gimnaziji u Nišu, upisao se na Istorijsko-filološku grupu na Velikoj školi u Beogradu. Završio je Filozofski fakultet, a potom radio kao predavač u Učiteljskoj školi u Nišu. Nekoliko godina kasnije otišao je u Pariz, gde se profesionalno usavršavao boraveći najviše na Sorboni. Na kraju je doktorirao na Pariskom univerzitetu.

Pariz, London, Beč, Moskva, Petrograd ‒ bila su mesta za usavršavanje na polju arhivistike.

U jednom obraćanju ministru prosvete i crkvenih dela napisao je: „Učeći istoriju na Velikoj školi i pripremajući se za profesorski ispit, došao sam do uverenja da je jedino i samo ono proučavanje pouzdano koje se zasniva na istraživanju originalnih istorijskih dokumenata".

Preuzevši dužnost upravnika Državne arhive u Beogradu 1899. godine, ubrzo je izglasani zakon primenio u praksi, nastojeći da što pre suzbije „javašluk, nepažnju i uništavanje arhivske građe" koje je zatekao. Bio je pasionirani sakupljač dokumentacije, uvećavao je zbirke kupovinom, poklonima i zadržavanjem pozajmljenih dokumenata. Fondovi Državne arhive su se uvećavali.

Godine 1906. izabran je za honorarnog profesora Istorije srpskog naroda 19. veka na Pravnom fakultetu u Beogradu, a 1914. za redovnog člana Srpske akademije nauka. Od 1911. proširuje svoje delovanje na polju diplomatije, kada je izabran za ministra na Cetinju.

Međutim, iznenada umire u zenitu najvećeg intelektualnog potencijala, 1924. u 56. godini. O njegovoj smrti i zaslugama izveštavala je i svetska štampa.

Londonski Dejli telegraf je pisao 3. novembra 1924: „Nije uvek jednostavno za predstavnika jedne balkanske države da uspostavi veliki uticaj u Londonu. Ali zahvaljujući jednostavnosti i snazi zaštitnika, njegovoj ljubaznosti i skromnosti, širokom znanju i učenosti, dr Mihailo Gavrilović uživao je duboko poštovanje od strane britanskog Ministarstva spoljnih poslova".

Danas, posle 120 godina, uz sadržajnu izložbu u Arhivu Srbije setimo se dr Mihaila Gavrilovića, naučnika i patriote. Pored obilja dokumentovane građe, u Arhivu postoji i lični fond dr Mihaila Gavrilovića.