Neplanirani randevu

Nasini naučnici su uspešno sproveli „Nove horizonte" ‒ sondu na nuklearni pogon ‒ pored misteriozne stene veličine planine koja se nalazi iza orbite Plutona.

Objekat se zove Ultima Tuli i udaljen je više od 6,4 milijarde kilometara od Zemlje. Od Plutona, koji je sonda „Novi horizonti" posetila jula 2015. godine, udaljen je 1,6 milijardi kilometara.

Sonda je uspostavila vezu sa bazom u 10.39 po istočnom standardnom vremenu, potvrđujući da nije bila uništena tokom manevra. Ultima Tuli je tako postala najudaljeniji objekat koji su ljudi do sada posetili.

Prvog dana nove godine sonda je izvela manevar skretanja, snimivši stotine fotografija u unapred planiranim sekvencama. Približila se steni na 3.500 kilometara u 12.33 po istočnom standardnom vremenu. Potom se okrenula kako bi snimila stenu još jednom pri odlasku, i to pri brzini od 51.500 kilometara na sat.

Misija je bila smela i ambiciozna. Kada je Nasa lansirala sondu „Novi horizonti" ka Plutonu 2006. godine, niko nije znao da Ultima Tuli postoji. Nije čak postojao ni način da se objekat sa sigurnošću detektuje (formalni naziv mu je 2014 MU 69) sve dok astronauti nisu nadogradili kamere na svemirskom teleskopu „Habl" 2009. godine.

„Ovo je mnogo izazovniji prelet nego prelet pored Plutona", rekao je pre preleta Alan Stern, vođa misije „Novi horizonti". „Ne mogu da vam obećam uspeh. Napinjemo mogućnosti ove letelice do krajnjih granica."

Ali signal koji je uhvatila Nasina Laboratorija za fiziku Univerziteta Džon Hopkins potvrdio je da je brod preživeo. Prve slike stigle su na Zemlju prvog januara uveče i objavljene su narednog jutra.

„Kada bismo znali šta da očekujemo, ne bismo ni išli do Ultima Tuli. Zbog toga i idemo u istraživanje", rekao je Stern.

Šta je Ultima Tuli i gde se nalazi

Sonda „Novi horizonti" je plovila zonom koja se zove Kajperov pojas, regionom u kom je sunčeva svetlost slaba koliko i svetlost punog Meseca na Zemlji. Tako udaljeni, smrznuti ostaci formacija Sunčevog sistema koji se zovu objekti Kajperovog pojasa (OKP), vrebaju u velikom broju (Pluton je jedan od njih).

Ultima Tuli je jedan od tih netaknutih ostataka. Pretpostavlja se da je ostala u svojoj udaljenoj i ledenoj orbiti milijarde godina. Stern kaže da je ime objekta došlo iz norveškog jezika, fraze koja znači „iza najudaljenijih granica".

Jedinstveni nalazi koje je sakupila sonda „Novi horizonti" mogu stoga da daju nove podatke o tome kako se Sunčev sistem razvio i kako su planete poput Zemlje nastale, kaže Stern.

„Ultima je prva stvar do koje smo došli a da nije dovoljno velika da na njoj vladaju geološki zakoni kao na planeti, i da nije bila mnogo pod uticajem sunčeve toplote", rekao je on. „To je kao vremenska kapsula od pre 4,5 milijardi godina. Zato je ovaj objekat tako poseban."

Stern upoređuje ovaj prelet sa arheološkim istraživanjima u Egiptu. „To je kao da je neko otvorio neku faraonsku grobnicu i ušao unutra ‒ na taj način možete da vidite kako je kultura izgledala hiljade godina pre. Razlika je jedino u tome što ovde istražujemo praskozorje Sunčevog sistema", kaže on.

Put u nepoznato

Zbog ograničenja koja ima sonda „Novi horizonti", biće potrebni meseci kako bi se primile detaljnije slike u punoj rezoluciji.

Prve slike u punoj rezoluciji neće stići pre februara, a moglo bi da prođe još 20 meseci dok istraživači dođu do svih podataka prikupljenih tokom prolaska, kažu naučnici. Nadaju se da će slike biti iznenađujuće poput onih sa Plutona.

Deset hiljada puta teže nego preletanje Plutona

Prolazak pored ovog objekta je bio znatno teži nego prolazak pored Plutona. Susret sa nečim što je veliko kao planina pokrivena prašinom, milijardu i po kilometara od Plutona i priprema za to ‒ 10.000 puta su teži nego dolazak do Plutona. I to zato što je Ultima Tuli 10.000 puta manja od Plutona. Uspeh je neverovatan, kažu naučnici.

Pomoću teleskopa iz celog sveta, dve i po nedelje trajalo je pronalaženje tačne pozicije susreta stene Ultima Tuli i sonde „Novi horizonti". Da bi videli udaljenu zvezdu čiju svetlost blokira Ultima Tuli (to je ujedno i jedini način da se snimi ovakav objekat sa Zemlje) i da bi tako odredili tačnu orbitu stene, naučnici su koristili teleskop SOFIA (Stratospheric Observatory for Infrared Astronomy), najnovije čudo tehnologije. Napravila ga je Nasa i postiže fantastične rezultate ‒ u pitanju je teleskop postavljen unutar specijalno modifikovanog boinga 747 koji leti na visini od 13 km iznad Zemlje i na taj način izbegava infracrveni uticaj atmosfere. Uz to su morali da uposle i veliki broj teleskopa u Argentini.

Prolazak zemaljske sonde pored stene Ultima Tuli mogao je da se posmatra uživo preko Nasinih TV kanala.

Priredio Bojan Glavonić