Herman Burhave: tri i po veka u temeljima medicine

Herman Burhave je rođen u Forhautu nedaleko od Lajdena. Bio je sin kalvinističkog sveštenika, što je i sam isprva nameravao da postane. Ipak, nakon očeve smrti, prihvatio je ponuđenu stipendiju za studije filozofije na Univerzitetu u Lajdenu, gde je doktorirao tezom o razgraničenju uma od tela u kojoj se kritički osvrnuo na shvatanja Epikura, Hobsa i Spinoze.

Zatim se posvetio studijama medicine, koje je uspešno priveo kraju u Hardervajku, da bi nekoliko godina kasnije, ponovo u Lajdenu, postao predavač, profesor i, s vremenom, rektor. Burhaveovo pristupno predavanje naslovljeno „De commendando Hippocratis studio" ili „O vrednosti proučavanja Hipokrata" daleko je odjeknulo među kolegama i nagovestilo kliničko usmerenje koje će Burhave zauvek utkati u buduću medicinu.

Herman Burhave je uveo sistem obrazovanja lekara koji je podrazumevao praktično orijentisane vežbe neposredno uz bolesničku postelju. Zahvaljujući neumornom trudu i nesvakidašnjoj kreativnosti u nastavi, pročuo se i proslavio širom Evrope, donevši Univerzitetu u Lajdenu mnoštvo novih studenata iz najrazličitijih zemalja, među kojima se nakratko našao čak i ruski car Petar Veliki. U posetu Burhaveu dolazili su i najugledniji naučnici i filozofi epohe, poput Voltera i Karla Linea, a slava koju je stekao doprla je sve do Kine. Metodologija studija medicine zasnovana na kombinovanju teorijske i praktične nastave sa snažnim naglaskom na razumevanju fizioloških procesa u organizmu od kojih zavisi očuvanje zdravlja ili razvoj oboljenja ‒ metodologija koju je utemeljio Burhave i dalje razvio njegov učenik Albreht fon Haler ‒ i danas je sadržana u samim osnovama lekarske propedevtike.

Kao poklonik Renea Dekarta i ser Isaka Njutna, Burhave je pridavao ključni značaj naučnim eksperimentima i preciznim merenjima. Između ostalog, prvi je upotrebljavao termometar da bi odredio telesnu temperaturu pacijenata. Opisao je znojne žlezde i raščlanio uzroke rascepa jednjaka izazvanog upornim povraćanjem, što se i danas naziva Burhaveov sindrom.

Pored toga, pokazao je da se velike boginje prenose isključivo kontaktom sa obolelom osobom, suprotno sveprisutnim predrasudama i netačnim koncepcijama koje su pratile ovu veliku pošast čovečanstva i potonje poprište do sada najveće pobede naučne medicine, barem kada su u pitanju zarazne bolesti. Burhave je, štaviše, izneo zanimljivu zamisao da bi objašnjenje za od davnina poznatu pojavu da osobe koje prebole variolu veru ostaju od ove bolesti trajno zaštićene, valjalo tražiti u nekoj nepoznatoj supstanciji koja zaostaje u krvi preživelih nakon oporavka i doživotno im pruža zaštitu. Ne samo da je takvo shvatanje bilo suprotno opšteprihvaćenim teorijama vremena već je bilo i nalik na ključni koncept današnje imunologije, koji je Burhave tako nagovestio gotovo dva veka pre nego što će što će Emil fon Bering i Šibasaburo Kitasato otkriti zaštitna antitela.

Pored medicine, Burhave je uspešno predavao i hemiju i botaniku. Prvoj od ove dve naučne discipline podario je kapitalno delo „Elementi hemije", u kojem je sistematski razjasnio mnoga složena pitanja i potpomogao prelazak sa mističkih shvatanja o elementima i preobražajima materije ka naučnom pogledu na hemijske reakcije kao izraz promena strukture supstancija koje uslovljavaju jasno dokučive fizičke zakonitosti. Na praktičnom planu, prvi je iz mokraće izolovao ureu. Botaniku je pak obogatio kako mnogobrojnim detaljnim opisima novootkrivenih biljnih vrsta tako i osnivanjem i održavanjem jedne od najvećih i najlepših botaničkih bašti svog doba.

Kao posvećeni i veoma pobožni hrišćanin-kalvinista, Burhave je poklanjao posebnu pažnju lečenju siromašnih i neprivilegovanih pacijenata i širenju hrišćanskog humanističkog ideala. Objavio je i brojne spise na latinskom jeziku pune jezgrovitih zapažanja i dubokog promišljanja o odnosu između religije i medicine i o prirodi kao Božjoj tvorevini. Kolosalno zaveštanje koje je ostavio za sobom postalo je neizostavni deo medicine novog veka - doba kada smo saznanja o pojavama i procesima u vasioni počeli da pretačemo u nova oruđa za lečenje ili sprečavanje bolesti i sveobuhvatno očuvanje ljudskog zdravlja.