Kako ćete provesti praznike?

Odgovore na ova pitanja za Internet portal RTS-a tražili smo u razgovoru sa psihologom Nebojšom Jovanovićem.

Najpre da sagledamo koliko nas pomenuto neverovatno ubrzanje i inflacija novih tehnologija dovode do mehaničkog življenja i kakve su posledice takvog života.
‒ Svet i život se ubrzavaju sve više i više, a promene su stalne. Dakle, imamo brzinu i ogromnu količinu promena u kratkom vremenskom intervalu. Do čega to dovodi? Otprilike, živimo kao što skrolujemo po zidu Fejsbuka ili neke druge društvene mreže ‒ prst koji se pomera gore, dole i tek nam ponešto privuče pažnju. Te informacije brzo dođu, brzo prođu, čovek ih ne vari. Kada imamo gomilu informacija koje ne primamo emocionalno, ne udubimo se u njih ‒ ostajemo prazni.

Da li na taj način možemo da posmatramo i odnos prema praznicima a pre svega prema Novoj godini?
‒ Isto se dešava, najčešće dve ljudske reakcije. Prvo, tražimo sve više nekog spektakla, jer kada je čovek prazan, on spolja traži stalno dešavanje. I onda neprekidno vrti po virtuelnim zidovima i po životu, tražeći uzbuđenje i nešto što će ga pokrenuti. I zato, kada dođe Nova godina, ljudi koji mogu, najčešće žele sebi da priušte spektakl, nešto što će ih oživeti. Sa druge strane je reakcija: Pusti me toga, daj da doživim neki mir. To je ono čuveno: Gde ćeš za Novu godinu? I odgovor: Skromno i u krugu porodice. Otvaraju se sada i pitanja: ko to ima i ko to može? da li imaš porodicu? da li imaš krug prijatelja s kojima se redovno viđaš? Jer je suština praznika: imati vremena da se ljudi okupe, obiđu, da se stvori intimna atmosfera i nešto što je stvarno doživljeno.

Spomenuli ste vreme. Da li smo zaista svesni mogućnosti koje nam donosi praznično vreme? Da li je moguće dati novo značenje ličnom vremenu u svetu u kakvom živimo?
‒ Ljudi koji uspevaju da održe balans i nađu lično vreme, koji uspevaju da održe komunikaciju sa drugim ljudima i svoje odnose, svesni su šta im praznik nudi. Oni razmišljaju: sada konačno mogu više da se posvetim onome što volim, da čitam, vidim prijatelje, obiđem nekoga. Oni traže osmišljavanje tog svog ličnog vremena u nekom miru. Jer praznici daju nekoliko dana mira i raspoloženja za čestitanje, viđanje. Onome ko to ne uspeva da održi u svom redovnom životu, ko je izgubio komunikaciju, praznik otvara pitanje: kako da doživim neku senzaciju, da se negde super, „ludo" provedem.

Da li su u tome važne godine?
‒ Ovde ne mislim na mlađe ljude, koji uglavnom nemaju potrebu za mirom već traže „ludi provod". Mislim na one koji imaju 35, 40 godina i starije koji su usmereni na porodicu i bliske prijatelje. Oni osmišljavaju praznike tako što traže nešto mirno, intimno i povezano.

Čini se da je dosta jednostavno dobro provesti praznike?
‒ Suštinski, da. Jer, u jednostavnim stvarima je smisao. Kako treba da se provede Nova godina? Pa onako kako živite. Ako živiš tako što stalno tražiš spektakl i nešto što će da te dodirne i pokrene, onda to tražiš i od Nove godine. Ako živiš tako što održavaš bliskost, ljubav i porodicu, onda tako planiraš i Novu godinu. U kući ili van nje, vreme se koristi za povezivanje, za zajedničke aktivnosti.

Novogodišnju noć mnogi doživljavaju kao prekretnicu, u nju često ugrađuju sopstvena velika očekivanja... Zbog čega to radimo?
‒ Ljudi su simbolička bića i Nova godina često jeste simbol za prekretnice. Naravno, to može biti i neki drugi dan, rođendan, na primer. Često se kaže: Od 1. januara ću okrenuti list. Naravno, ova novogodišnja rezolucija se uglavnom ne ispoštuje, ali deluje kao momenat koji simbolizuje promene i odluke, što može biti značajno.

Da li smatrate da novogodišnji ritual ima smisla u ovoj civilizaciji koju sada živimo? Da li može da nas poveže sa nekim temeljnim vrednostima i značenjima?
‒ Ja mislim da su svi dobri rituali nešto što čovek treba da održava. Vraćamo se na početak razgovora, vreme stalnih i brzih promena stvara kod čoveka strah, ugrožava nam osećaj stabilnosti. Dobri rituali čoveku daju osećaj ‒ dobro je da je bar nešto stabilno. Znate ono: Mi se svake Nove godine okupljamo, kitimo jelku, pravimo rusku salatu... pa i kada se sećamo svog detinjstva, uglavnom se sećamo tih lepih rituala koji nas podsećaju da nešto traje, jer čovek ima potrebu da nešto traje. Ljudsko biće nije pravljeno za brzinu i toliko mnogo promena. Brzina i promene su neprijatelji čovečanstva, mentalnog zdravlja. Mi imamo potrebu da nešto održimo. Treba čuvati te dobre rituale, oni nas podsećaju na to da postoji nešto stabilno, a vrednosti su stabilne.

A kako ćete vi provesti novogodišnje praznike?
‒ Skromno i u krugu porodice. I tako provodim svaki praznik. Ne volim da putujem, praznici mi služe za okupljanje porodice, deca će doći na praznični ručak, bićemo zajedno, razmeniti utiske o životu. Jer, šta drugo daje smisao životu? Sve ostalo je šarena laža, osim povezanosti sa ljudima koje volimo i povezanosti sa svojim radom koji volimo, za koji osećamo da ima smisao.