Državna satira

Pozitivna kritika je verovatno trebalo da bude neka vrsta pohvale onoga što kritikuje negativna satira. Pozitivna kritika bi trebalo da je pozitivna, po toj zamisli, moćnim ličnostima i krugovima. No nisu oni po tome bili sasvim originalni na prostorima Srbije. U devetnaestom veku, od 1865. do 1972. godine izlazio je satirični list „Ruža" blizak vladajućim krugovima. Tako se smatralo u delu javnosti. U novinskim napisima čak je „Ruža" okarakterisana kao dvorski satirični list. Ali to je samo delimično tačno.

Kako je to moguće? Vlasnik i urednik lista bio je Mihajlo Ć. Ćelešević, sekretar ministarstva finansija. Bio je na izvoru mnogih izvora informacija koje je upotrebljavao i zloupotrebljavao. One koji bi mogli da ugroze njega i njemu bliske krugove ismevao je u svom satiričnom listu. Mada nije bio preterano pismen, kako navodi Žarko Rošulj u „Leksikonu srpske šaljive periodike", pisao je satirične pesme i štampao ih u svom listu. Mnogi političari i državni funkcioneri bili su njegova meta. Zbog toga je bilo čudno kako je list opstajao ili nije bio zabranjen. Štitio ga je Ćelešević. Žarko Rošulj navodi u „Leksikonu" (str. 122): „Zbog svega toga ne čudi što je ovaj list bio denuncijantski i ratnohuškački".

Jovan Jovanović Zmaj je bio meta napada satiričnog lista „Ruža". To je odgovaralo knezu Mihailu pa je postojalo mišljenje da on stoji iza tog lista. Zmaj je kritikovao u svojim satiričnim listovima kneza Mihaila (vladao 1860‒1868), setimo se samo jedne od najpoznatijih satiričnih pesama „Jututunska juhahaha" (1865) koja ismeva vladara i njegova obećanja u koja je naivni narod poverovao.

Istraživač naše šaljive periodike Žarko Rošulj navodi da je Ćelešević bio polupismeni birokrata i prevarant, ali je vešto manipulisao javnim mnjenjem toga doba. Napadao je svoje protivnike, istovremeno je hvalio vladinu politiku, tako da su mnogi od njega zazirali.

Međutim, satira je presudila njegovom „satiričnom" listu, njemu kao uredniku i satiričaru. Kosta Hristić, sin Nikole Hristića, uspeo je da podvali Ćeleševiću koji je u „Ruži" objavio satiričnu pesmu „Srbska želja" u duhu lista, stilom kojim je pisao Ćelešević, a koja je imala po njega pogrdnu poruku u akrostihu. To književnosti nevični Ćelešević nije primetio i postao je predmet podsmeha. Pukla je bruka.

Pesma je bila pozitivna satira, međutim, negativna u akrostihu. To je bio glavni razlog da „dvorski" satirični list prestane da izlazi. Od sramote je „Ruža" uvenula.