Srednjoškolci i biblioteke

U seriji „Čitanje dozvoljeno", u emisiji posvećenoj bibliotekama, grupa učenika srednjih škola dala je dragocene odgovore o korišćenju biblioteka danas i njihovoj ulozi u obrazovanju i slobodnom vremenu.

Prve njihove asocijacije na reč „biblioteka" odnosile su se na „obavezu", „odgovornost", „ozbiljne ljude unutra", ali i na mir, tišinu, opuštanje, „nešto misteriozno". Većina njih je učlanjena samo u školsku biblioteku, ali nije zadovoljna njome. Najčešće primedbe odnose se na mali prostor, nedostatak knjiga koje se nalaze na spisku obavezne lektire, manjak čitaonica, nedostatak žanrova koji bi im bili zanimljivi u slobodno vreme, nezainteresovanost bibliotekara, mada ima i onih koji smatraju da se školski bibliotekari uspešno „dovijaju" u takvim uslovima i znaju da preporuče zanimljivu literaturu.

Po njihovom mišljenju, idealan bibliotekar bio bi „vedar i veseo", „blag", dobro bi poznavao bibliotečki fond i umeo bi da dâ dobar savet ili preporuku; imao bi mnogo strpljenja, i ne bi ometao učenike ukoliko im je potrebno više vremena da odaberu knjigu. Za pojedine, važno je i da bibliotekar „bude mlad". Kada je reč o idealnoj biblioteci, ona bi „ličila na biblioteku iz knjiga o Hariju Poteru", na „staru tvrđavu", bila bi „u gotičkom stilu", sa hiljadama prašnjavih misterioznih knjiga koje kriju razne životne tajne, i sa stručnjacima za pojedine oblasti, za koje ne postoji nepoznanica. S druge strane, za pojedine učenike idealna biblioteka odisala bi domaćom, kućnom atmosferom, bila bi „topao kutak" sa udobnim stolicama i lejzi begovima, gde bi mogli da se popiju čaj i kafa, i gde bi bilo mnogo zanimljivih biljaka.

Kada je reč o ekskurzijama, nijedan od učesnika u emisiji nije imao priliku da vidi i upozna neku od biblioteka u inostranstvu, a pojedini su to činili na privatnim putovanjima. Svi su se složili da su zanimljive i potrebne pop-ap biblioteke, naročito na autobuskim stajalištima, u parkovima, odgovarajućim delovima grada, jer bi one promovisale čitanje.

Na pitanje koju će prvu sledeću knjigu uzeti iz biblioteke, odgovori su bili raznovrsni ‒ „Vladaoca" Nikola Makijavelija, „Sofijin svet" Justejna Gordera, Heseovu „Igru staklenih perli", ali je većina navela dela obavezne lektire, poput romana „Na Drini ćuprija", „Starac i more", „Buka i bes", „Evgenije Onjegin".