Žarko Rošulj – čas odlaska

Nastanak i trajanje šaljivih publikacija je proces paralelan sa težnjama za slobodom i nezavisnošću srpskog naroda u 19. i početkom 20. veka. Humor je drugo, često i pravo lice te burne prošlosti čiji je ishod uvek otvoren. Da jedan mali narod ima u tako kratkom periodu toliko šaljivih, satiričnih listova, časopisa i sličnih publikacija ‒ pravi je podvig.
„Čas opisa časopisa" (I‒VIII) specifična je istorija srpskog humora i satire, sa elementima teorije, leksikona...

Pre Drugog svetskog rata u Narodnoj biblioteci Srbije bila je dragocena zbirka šaljivih i satiričnih listova i časopisa, ali je, kao i veliki broj srpskih rukopisnih knjiga neprocenjive vrednosti, stradala u požaru 6. aprila 1941, kada je zapaljiva bomba pogodila zdanje na Kosančićevom vencu. Trebalo je ponovo rekonstruisati našu šaljivu periodiku u meri u kojoj je to moguće. To je bio težak, nepopularan posao koji ne donosi zaradu, već samo trošak. Raditi takav posao znači žrtvovati nešto za buduće generacije. To je uradio Žarko Rošulj i omogućio novim intelektualnim naraštajima, onima koji budu istraživali i čuvali srpsku kulturnu baštinu, ne samo humor, da to rade sa više sigurnosti, znatno lakše i brže, da ne istražuju u bespuću.

Žarko Rošulj je napustio ovozemaljski život, umro je 3. novembra 2018. Naše i buduće generacije duguju mu veliku zahvalnost i poštovanje. Iza sebe je ostavio impresivno delo, istinski istraživački podvig.

Rođen je u Beogradu 1940. godine. Njegova supruga bila je naša znamenita književnica Svetlana Velmar Janković, njoj je posvetio osmu knjigu iz edicije „Leksikon srpske šaljive periodike (1830‒1918)". Od njegove rodbine smo dobili informaciju da je u kompjuteru imao pripremljenu i devetu knjigu. Kao što je radio daleko od savremene medijske glasnosti, tako je mirno i nečujno napustio ovaj svet, kao što to rade mnogi koji iza sebe imaju šta da ostave.