Život u snazi motora

Mihailo Mika Borisavljević zlatno je ime naše motoristike. Diplomirao je na Tehničkom fakultetu u Berlinu, usavršavao se u nemačkim fabrikama i takmičio u čuvenoj trci oko Kalemegdana 1939. godine.

„Ova izložba je prilika da deo briljantne i blistave istorije Mašinskog fakulteta i ondašnje generacije profesora koji su je stvarali ‒ otrgnemo od zaborava, predstavimo je novim generacijama studenata i pokažemo da je entuzijazmom, kreativnošću i inventivnošću moguće napraviti čuda", kaže prof. dr Radivoje Mitrović, dekan Mašinskog fakulteta.

„Mika je bio sve i sva! Sve je znao, bio je i konstruktor i ispitivač, bio je i profesor, učio je studente", podseća nas prof. dr Nenad Janićijević.

Za vreme Drugog svetskog rata preživeo je koncentracioni logor, potom je postao profesor na Mašinskom fakultetu, osnovao Zavod za motorna vozila i dao veliki doprinos razvoju domaće moto-industrije.

„Grupa naših studenata i studenata Beogradskog univerziteta je sopstvenim naporima napravila kompletno vozilo koje je učestvovalo na svetskom takmičenju, gde su postigli izuzetne uspehe. Naravno da toga verovatno ne bi bilo da čovek kao što je Mika Borisavljević nije uspostavio temelje nauke na osnovu kojih se bazira znanje naših studenata", navodi prof. dr Marko Miloš.

Kao počasni olimpijski ataše Kraljevine Jugoslavije, Mihailo Mika Borisavljević izveštavao je sa Letnjih olimpijskih igara u Berlinu i Zimskih u Garmiš-Partenkirhenu 1936. godine.

„Moj otac je imao veliku čast da se upozna sa svetskim sportistima. U njegovim vitrinama nalazi se i originalni album sa olimpijskih igara gde su potpisnici, ne samo čuveni sprinter i trkač Džesi Ovens nego i velika klizačica toga vremena Sonja Heni", priča Milena, ćerka Mihaila Borisavljevića.

Na poslednjem Gran priju pre početka Drugog svetskog rata, održanom u Beogradu 1939. u klasi do 250 kubika, Borisavljević je osvojio drugo mesto.

Bratislav Petković, direktor Muzeja automobila, kaže da je Borisavljević posedovao čestitost koja se retko sreće: „On je bio živa legenda i nâs je spajao sa tim vremenima o kojima smo mogli samo da čitamo u literaturi".

Bio je konstruktor svetske klase, naučnik, sportista, sportski funkcioner, intelektualac i prijatelj mnogih čuvenih ljudi svog vremena.

„Putovali smo kombijem ručne izrade koji je on pravio. Na platformi folksvagena ‒ bubin motor od 25 konja, nadogradio je karoseriju i to vozilo je nazvao: sport transport. To je bilo vozilo spremno za kampovanje, unutra su se otvarala dva ležaja, imao je finu prostranu kabinu...", priseća se Budimir, sin Mihaila Borisavljevića.

Mika Borisavljević je preminuo 2001. godine. Izložba „Život u snazi motora" na Mašinskom fakultetu u Beogradu čuva sećanje na legendarnog profesora.