Kakaovac kao faktor stabilnosti

Decenijama Kolumbija slovi za zemlju neverovatne lepote i kulturnog nasleđa. I mada se kao domovina Pabla Eskobara često pominje u kontekstu gerile, borbe narko-klanova, korupcije i neprestanih nemira ‒ to je i zemlja ljubaznih ljudi i neverovatno lepih predela. Putopisci je često opisuju kao opasnu pustolovinu koja skriva zapanjujuće kulturno-istorijske lepote.

Stanovnici vatrene zemlje žele promene, pokušavaju da uspostave mir unutar etničkih grupa a pripadnici narko-kartela se sve više drže podalje  od svakodnevnog života ljubaznih i nasmejanih Kolumbijaca. Iako su u politički nestabilnoj zemlji, stanovnici dobrim delom pokušavaju da ostvare skladan život te se tradicionalno zapošljavaju u naftnoj industriji i metalurgiji a oduvek su bili poznati kao proizvođači izuzetno kvalitetne kafe, cveća, zlata i tekstila.

Ipak, to nije sve: iako se i do sada sa uspehom uzgajao u Kolumbiji, kakaovac postaje sve popularnija biljka i na neki način „faktor stabilnosti" zato što velikom brzinom u zonama konflikta nastaju nepregledna polja kakaovca. Takva je situacija i u dolini Gomez, koja je bila poznata kao opasna zona.

U Kolumbiji se gaji više od stotinu vrsta kakaovca. Novi rekord za 2018. godinu je šezdeset hiljada tona, i to zahvaljujući novim plantažama. Kolumbijski kakao se prodaje u više od dvadeset zemalja sveta a tokom 2017. godine je izvezeno dvanaest hiljada tona. Usavršavanjem proizvodnje i poboljšanjem kvaliteta zasada, dobijaju se dva do tri puta veći prinosi nego ranije, ali ono što je još važnije i značajnije u celoj priči jeste da je kakaovac ujedinio mnoge zavađene strane koje sada posvećeno rade na plantažama i trude se da očuvaju mir i dobre odnose.

Eksperti za čokoladu i tehnolozi stručni za konditorsku delatnost izdvajaju kakaovac iz Kolumbije po posebnoj voćnoj aromi, mirisu drveta i teksturi, što finalne proizvode čini jedinstvenim.

Priredila Nataša Nešković