Zašto sneg čini svet tako tihim?

Na pitanja zašto su pahulje nečujne i zbog čega se svet smiruje dok sneži ‒ ljudi daju raznovrsne odgovore, među kojima su i oni da je to ʼzato što sneg pada polakoʼ, ʼzbog toga što su se ptice sakrileʼ ili ʼzato što sneg podstiče umirujuće misliʼ...

Naravno, pravi razlog opisanog fenomena utemeljen je u fizici ‒ i u vezi je sa oblikom i sastavom samih pahulja.

„Sneg je porozan, a tipično porozni materijali kao što su, na primer, razne pene dobro apsorbuju zvuk", kaže Dejvid Herin, profesor na Univerzitetu u Kentakiju.

Zamislite sneg kao kartonske kutije za jaja koje se koriste za izolaciju u zvučnom studiju, takozvanoj gluvoj sobi. Na sličan način, kad sneg padne i potpuno prekrije ulice, automobile i šetališta, može veoma uspešno da neutrališe zvuke.

„U takvim uslovima, merili smo mogućnost apsorbovanja zvuka na skali od nula do jedan i pokazalo se da sneg ima vrednost od 0,5 pa do 0,9, što znači da jako dobro upija zvuk", objašnjava profesor Herin.

A šta se dešava pre nego što sneg potpuno prekrije zemlju? Sigurno je da pahulje, kada padnu, emituju neki zvuk, ali ljudsko uho ga ne može osetiti.

S druge strane, za životinje koje čuju pad pahulja (vukove, slepe miševe, ptice) to i nije baš neka simfonija. Često se dok pada sneg povlače u sklonište. „Kada snežne pahulje padaju u vodu, za ribe je to nešto nalik zvuku ʼteretnog vozaʼ", objašnjava Lorens Čum.

Ali u gradovima, nakon što sneg zavlada ulicama, mir koji uzrokuje ne traje dugo. Kreću redovne aktivnosti pa se čuju vozila koja nanose šljunak i so, škripa čizama žurnih pešaka, lopate revnosnih građana koji bi da počiste ispred svojih zgrada ili radnji... Zvuci „borbe sa snegom" postaju još jači kada sneg očvrsne i pretvori se u led.

Možda ipak ne treba da očekujemo veću tišinu kada krene da sneži...

Priredila Maja Stojanović