Eksperiment, stvaranje i tehnologija

Umetnici i naučnici istražuju svet u kom živimo, predviđaju, stvaraju nove teorije, izgrađuju svet koji će tek doći. Autori radova izloženih u okviru izložbe „Eksperiment, stvaranje, tehnologija" u Muzeju primenjene umetnosti i Institutu Servantes izašli su iz okvira svojih oblasti. Tako su nastale fotografije ćelija raka prepune fluorescentnih boja, muzika matematičkog haosa, led-vizuelizacija srčanog rada posetilaca, algoritamski generisana knjiga reči od 4.000 strana izvedena iz samo jedne pesme Horhea Luisa Borhesa.

Nakon učešća u projektu Evropska mreža digitalne umetnosti i nauke 2014. godine, Centar za promociju nauke počeo je sa aktivnostima kojima povezuje nauku i umetnost. Ove godine naučnicima i umetnicima pridružili su se i stvaraoci kroz program „Art+Science+Makers".

„Birali smo lokalne izlagače ‒ transdisciplinarne timove ili pojedince. Povezali smo, na primer, fotografkinju čija tema se vrti oko biologije sa biološkinjom i stvaraocem koji je pomogao da rad razvije u tehničkom i tehnološkom smislu", objasnila je autorka izložbe, arhitekta Mirjana Utvić (Centar za promociju nauke).

Prožimanje nauke i umetnosti

Eksponati nam pokazuju kako naučni rad i praksa postaju umetnost, kako zvuči matematički haos, kako različite biološke vrste grade svoja staništa, da li možemo pomoću avatara postati saosećajniji...

Prema rečima Mirjane Utvić, neki od eksperimenata će „živeti" tokom izložbe, autori i publika moći će da prate šta se sa njima dešava.

„Na primer, rad Zea majs pripremili su biolog, arhitekta i doktor likovnih umetnosti. Različite vrste kukuruza tokom izložbe izložene su različitim vrstama stresa. Videćemo na kraju koja će preživeti... Autori provlače tezu sa umetničke i naučne strane ‒ da li nas stres ojačava i priprema za neku još težu situaciju."

Diplomirana hemičarka dr Bojana Gligorijević razvila je metode za snimanje ćelija raka i izračunavanje verovatnoće za metastazu na osnovu tih snimaka. Osim što ima klinički značaj, njena metoda daje prelepe fotografije.

„Ako gene korala sa dna Pacifika koji im omogućavaju da sjaje u mraku kada sunce dotakne vodu, prebacimo u ljudske ćelije, one počinju da sjaje. To nam omogućava da snimimo ponašanje ćelija raka laserskim mikroskopom", rekla je dr Gligorijević.

Tako stvaraju fotografije prepune različitih boja: „Te slike smo doneli pravo iz laboratorije, odštampali ih na platnu, stavili na velike monitore. Bila sam nekoliko puta da odgovaram na pitanja, bilo je mnogo dece, profesora u penziji, umetnika, mojih kolega", navela je Bojana.

Jedan od ciljeva ove manifestacije bio je da se Mejkers spejs ‒ novi produkcioni prostor CPN-a za realizovanje raznoraznih ideja svih zainteresovanih, prepozna kao zajednički imenitelj za umetnost, nauku i obrazovanje, dodala je autorka izložbe.

Radove umetnika, naučnika i stvaralaca možete bolje upoznati kroz radionice, druženje sa autorima i vođene ture u Muzeju primenjene umetnosti i Institutu Servantes do osmog decembra.