Suveren Madagaskara? Naravno – lemur!

Pre oko devedeset do sto pedeset miliona godina Madagaskar se konačno odvojio od Afrike i Indije. Od tog trenutka razvijaju se oblici života svojstveni samo tom prostoru, ostrvu četvrtom po veličini na svetu. Izolovanost je oblikovala njegove prirodne lepote. Brojne endemske vrste čine ga jedinstvenim. Više različitih oblasti i zona krasi potpuno različita vegetacija.

Prašume obiluju raznolikim životinjama i biljkama, savane prekrivene visokom travom smenjuju se sa šumovitim predelima a brojne reke teku kroz unutrašnju i priobalnu regiju Madagaskara.

Duge su više stotina kilometara i teku kroz različite predele: od ogoljenih i surovih planina, do nižih oblasti pokrivenih pašnjacima i niskim rastinjem.

Lemur je verovatno najpoznatija životinja na ovom divnom ostrvu. Danas postoji stotinak različitih vrsta lemura. Ne mogu se naći ni na jednom drugom kontinentu.

Najpoznatiji su prstenorepi lemuri koji žive na jugozapadu ostrva. Naselili su se u različitim prirodnim sredinama. Gruba tekstura šaka omogućava im da se bolje hvataju za grane i stabla drveća a karakteristični rep ima više funkcija. S jedne strane, on služi za vizuelno raspoznavanje, pa prstenorepi lemuri mogu da komuniciraju pomoću njega. S druge strane, dužina repa doprinosi ravnoteži i koordinaciji pokreta prilikom skakanja s drveta na drvo. Lemuri žive u grupama, a odvajaju se samo kad idu u potragu za hranom. Svakom grupom prstenorepih lemura dominira jedna ženka. Zato mužjaci moraju da se povinuju svim odlukama ženki.

Različite vrste lemura su evoluirale na različite načine. Neki su lakši od pedeset grama, dok drugi mogu imati i do deset kilograma.

Telo lemura se razvijalo u zavisnosti od dela ostrva na kome žive. Vrste koje skaču s drveta na drvo imaju mnogo duže noge od lemura koji hodaju šumskim tlom na sve četiri noge.

Rezerva u repu

Lemuri imaju izuzetno oštra čula i radoznali su. Čulo mirisa im je razvijenije nego kod drugih primata. To je zbog sluzokože oko nozdrva koja im omogućava da bolje upijaju mirise iz vazduha. I vid im je oštriji nego kod drugih stanovnika šume.

Skoro sve vrste lemura jedu voće, travu i lišće, a u zavisnosti od vrste i doba godine, ponekad love manje mesnate životinje poput paukova i stonoga. Omiljena poslastica su im cvetni i biljni sokovi.

Premalo kiše i visoke temperature ponekad mogu da uzrokuju oskudicu hrane. Ali lemuri su spremni i za to. Neke vrste skladište velike količine masti u svom telu. Međutim, oni te rezerve ne čuvaju u stomaku, već, neočekivano, na sasvim drugom mestu ‒ u repu. Takođe, da bi zalihe koristili što duže, oni ulaze u kratku hibernaciju, odnosno obamrlost. U takvom stanju, lemurima se u velikoj meri menja metabolizam.

Madagaskar treba neprestano istraživati; naučnici stalno otkrivaju nove vrste lemura u njegovim bujnim šumama. Zato je, za mnoge, Madagaskar više od geografske odrednice, on je poput živog organizma koji se neprekidno razvija, čini se, sasvim nezavisno od ostatka sveta.

 Priredila Maja Stojanović