U potrazi za nestalim umetničkim delima

Procenjuje se da je vrednost vizantijskog prikaza Svetog Marka (koji je iz pravoslavne crkve ukraden 1974, za vreme turske invazije) između pet i deset miliona evra. Brand je proveo dve godine tragajući po Evropi za mozaikom. Britanska porodica koja je mozaik kupila pre četrdeset godina bila je užasnuta saznanjem da je u njihovom stanu zapravo neprocenjivo umetničko blago, opljačkano iz kiparske crkve.

Iako se ovakvo otkriće dešava jedanput u životu, ime dr Artura Branda povezuje se i sa drugim istragama u svetu umetničkih dela. Ovaj ʼart-detektivʼ zaslužan je za brojne slučajeve restitucije i identifikovanja umetničkih dela koja su nacisti oduzeli jevrejskim vlasnicima. Brand je detektivski zanat učio od Van Rejna, bivšeg krijumčara umetničkih dela, i potonjeg saradnika Skotland jarda i Ef-Bi-Aja. 

Nacistička umetnost: Torakovi bronzani konji 

O prognanim umetnicima i „degenerativnoj umetnosti" koju je Hitler mrzeo, kao i o propagandno-nacističkoj umetnosti, zna se više nego o onoj koju je voleo. Jedan od omiljenih Hitlerovih zvaničnih skulptora bio je Jozef Torak, poznat po monumentalnim skulpturama, muškim aktovima u neoklasicističkom stilu, uz uticaje ekspresionizma. Za potrebe Kancelarijata Trećeg rajha u Berlinu, Torak je napravio dve bronzane skulpture konja u prirodnoj veličini.

Koliko su bronzani konji Hitleru bili važni, pokazuje i činjenica da je 1943, kada je ratno vazduhoplovstvo SAD bombardovalo luku Vilhelmshafen, naredio da se velike skulpture sklone na sigurno mesto. Pretpostavlja se da su, oko 1946, sovjetske snage koje su zauzele Istočnu Nemačku, prenele nekoliko skulptura, uključujući i Torakove konje, u kasarnu u blizini Berlina.

Tu su ostali sve do pada Berlinskog zida. Kada su se Sovjeti počeli da se povlače iz Istočne Nemačke, konji su nestali iz sovjetske vojne baze kraj Berlina.

Klopka na crnom tržištu

Dvadesetak godina kasnije, 2013, jednom trgovcu umetninama ponuđene su skulpture bronzanih konja. Nastavak podseća na igru Kluedo. Pojavljuju se likovi, među kojima je i jedna žena: trgovac antikvitetima i policijski doušnik, holandski 'art-detektiv', glavni istraživač berlinske policije, belgijski posrednik i izmišljeni naftni magnat iz Teksasa, ljubitelj nacističke umetnosti.

Kada je berlinska policija dobila dojavu o Torakovim konjima koji su godinama smatrani nestalim, započela je istragu kojoj se priključio i Artur Brand. Koristio je ruske vojne kontakte, satelitske snimke, istraživao nemačku arhivu i gledao nacističke dokumentarne filmove. Kako je sam izjavio, po modelu Dž. R. Juinga iz sapunice „Dalas", Brand je „kreirao" fiktivnog bogataša iz Teksasa, strastvenog kolekcionara nacističkih umetničkih dela. Nije zabranjeno posedovati umetničko delo koje su nacisti naručili, osim ako država nema direktnog potraživanja. Zatim je na scenu stupio belgijski posrednik.

Rezultat ove zajedničke „nameštaljke" prevazišao je pronalaženje bronzanih konja i protresao crno tržište ukradenih umetničkih predmeta. Tokom 2015. sprovedene su policijske racije u pet evropskih zemalja, osam osoba, starih između 64 i 79 godina, osumnjičeno je za trgovinu ukradenim umetninama i prevaru. Posebno federalno telo procenjivalo je kojoj instituciji ta dela treba da pripadnu. U delikatnom pitanju nacističke umetnosti preovladava mišljenje da im je mesto u Muzeju istorije i da se skrivanjem pravi mit od te umetnosti, a izlaganjem, ovaj period i njegova umetnost demistifikuju.

Holandski majstori i referendum u Ukrajini

Mediji su holandskog istraživača nazvali „Indijana Džons u svetu umetnina". Ipak, nije sve kao na filmu. Vičan u otkrivanju tragova, vešt u gonjenju krijumčara i pohlepnih lovaca na blago, našao se, 2015. godine, u „Bermudskom trouglu", između opskurnog tržišta ukradenih umetničkih dela, zahteva za restitucijom i politike. Dvadeset četiri slike Vermerovih i Rembrantovih savremenika, srž kolekcije iz 17. i 18. veka, ukradene su 2005. iz Vestfrisa u Hornu zapadno od Amsterdama. Posle deset godina pojavile su se u Ukrajini i Brand je pregovarao sa predstavnikom paravojne grupe ukrajinskih nacionalista u čijim rukama su bile slike.

Holandski muzej je nudio nagradu od pedeset hiljada evra, a druga strana je zahtevala pet miliona evra. Situacija je bila veoma složena, sve se dešavalo dan uoči referenduma u Holandiji o slobodnoj trgovini između Evropske unije i Ukrajine. Holandske vlasti i ukrajinska vlada pokušavale su da nađu rešenje. „Shvatili smo da su naše ukradene slike postale deo veoma složene situacije u Ukrajini", rekao je Brand. Slike holandskih majstora ponovo su se pojavile na crnom tržištu, a Holanđani nisu izglasali sporazum o slobodnoj trgovini sa Ukrajinom.

Kijev je 2016. godine uručio predstavnicima holandske ambasade pet slika iz Horna. Ukupna suma novca koja godišnje prođe kroz crno tržište umetničkih predmeta i antikviteta nalazi se na trećem mestu, odmah posle narkotika i oružja.