Biodiverzitet ‒ mreža života

„Cilj ove konferencije jeste da se povežemo i umrežimo. Mi smo jedna mala zajednica biologa i ekologa na Balkanu koja želi da deli iskustva i na taj način pomažemo jedni drugima. Ovde smo predstavili svoje projekte kroz koje želimo da ukažemo ljudima da u budućnosti više čuvaju ovu našu planetu", kaže Ana Ćurić, organizatorka konferencije.

Balkansko poluostrvo je mesto gde biodiverzitet može da se vidi u punom sjaju, veličini, oblicima i bojama. Ono je domaćin brojnim endemskim i reliktnim vrstama, što ga čini posebnim i jedinstvenim. Međutim, prirodni resursi se sve više koriste i eksploatišu. Samim tim, ugrožavaju se prirodna staništa i živi svet u njima. Zbog toga se i prave crvene liste, koje ukazuju na realnu opasnost od ugrožavanja i nestajanja vrsta, tj. taksona.

„Kod nas u Srbiji imamo jako malo podataka o tome gde koja vrsta živi, osim za pojedine grupe organizama, poput ptica, dnevnih leptira i nekih vrsta biljaka. Osim toga, postoji nesklad između podataka sa terena, faktora ugroženosti i kasnije zakonske zaštite određenih taksona. Zbog toga smo i rešili da napravimo bazu podataka za celu Srbiju", kaže Miloš Popović, istraživač sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu.

Kroz crvene liste identifikuju se taksoni kojima je zaštita najneophodnija, i to po pravilima koje je propisala Međunarodna unija za zaštitu prirode.

„Pravila su veoma jasna. Ugroženi taksoni su svrstani u: ranjive, ugrožene i kritično ugrožene. Te kategorije odnose se na verovatnoću da će određeni takson izumreti iz prirode u budućnosti", ističe Miloš.

Savremeni pristup zaštiti kulturnog i prirodnog nasleđa na Balkanu, očuvanje kritičnih staništa, ali i harmonije između ljudi, biljaka i životinja ‒ najvažniji je zadatak za ove mlade naučnike i istraživače.

„Ovo je jedna od mnogih konferencija koje se održavaju u čitavom svetu i ima važan cilj - da poveže sve zaštitnike prirode i da naglasi značaj saradnje u naučnom svetu. Svi mi radimo za istu stvar, a to je zaštita prirode, odnosno biodiverziteta", zaključuje Ana Ćurić.

Zanimljiva je činjenica da naučnici imaju više podataka o broju planeta u našoj galaksiji, nego o broju vrsta na planeti Zemlji. Možda to i nije toliko važno u odnosu na činjenicu da je biološka raznovrsnost resurs od kog svi mi zavisimo. To je veza između svih organizama na planeti, spajanje ekosistema u kom sve vrste imaju svoju ulogu. Drugim rečima, to je mreža života.