Kakvu boju mleka daje crna krava

Spektar njihovog delovanja (od nabacivanja boje po bundama od prirodnog krzna, preko uličnih demonstracija u Evinom kostimu i demoliranja neveganskih ugostiteljskih objekata, do zatvaranja zabavnih parkova sa, primerice, delfinima) i sukcesivno-maničnog lobiranja kod političkih predstavnika dosegao je stepen moći kojim se utiče na državni zakonik.

Članovi ovih organizacija ne prezaju da se ušunjavaju u postrojenja prehrambene industrije ne bi li snimili, recimo, na hiljade samlevenih pilića muškog roda, ili (gore)pomenutih još živih (negdašnjih) davateljki mleka sa kojih se cedi krv.

Svakako su (i) ovakvi šokantni video-radovi uticali da broj vegana, vegetarijanaca, ili samo fleksitarijanaca (koji žele, bilo iz dijetetskih bilo ekoloških razloga, da smanje udeo mesa u svom tanjiru) rapidno raste. Medijski kampanju pothranjuju i predstavnici „holivudske mašinerije", pa je tako Leo Dikaprio finansijer pomoći slonovima, eks-Branđelina i dalje strepi nad divljači Namibije, a zajedno sa Penelope Kruz, Natali Portman, Pamelom Anderson, kao i Džastinom Biberom, Polom Makartnijem, Brajanom Adamsom, Mobijem itd. učestvuju u kampanjama udruženja „People for the Ethical Treatment of Animals". I u Srbiji, raznim povodima poznatoj PETA-i.

Ne ulazeći ovom prilikom u plemenitost, volonterizam i ekološku osvešćenost koje deklarativno motiviše i zastupa ova jaka institucija, ipak upada u oči podatak da američki projekat in vitro uzgoja šnicli od matičnih ćelija finansijski zdušno podržavaju „Gugl" i PETA. Industrijalizacija „simulakruma" u koju ulažu i mnogi penzioni fondovi (sic!) i fudtek startap firme u punom je zamahu. Razne „šunke bez mesa" su pak često proizvodi multinacionalnih proizvođača mesa i prerađevina. Iako (navodno) imaju teksturu, miris i ukus imitirane namirnice, teško da bi se mogle nazvati prirodnim.

Tako „povrćna" plava vrpca (cordon bleu) iz linije Goloa (Le Gaulois) živinarske firme Fleri‒Mišon sadrži više od četrdeset sastojaka (uključujući maltodekstrin, belance u prahu, ksantan gumu za geliranje, sredstvo za zgušnjavanje i stabilizator karagenan, rehidrirane proteine iz soje, natrijum-citrat kao konzervans i regulator kiseline i veštačkog ukusa...), te dolazimo do paradoksalnog zaključka: entuzijastični procvat vegetarijanstva vodi ka sve „veštačkijoj" ishrani. I drugog: kako je Fleri‒Mišonova „vegetarijanka" čitavih 67% skuplja od svog mesnog ekvivalenta ‒ meso se, iako vekovima privilegija viših slojeva, danas preselilo u nižu sociološku grupu. „Nikad nije bilo ovoliko šik dobro jesti a preskočiti meso", primećuje El. A „Tera Nova", fondacija koja za cilj ima „intelektualnu obnovu progresivističke levice" propoveda da manuelni radnici te oni bez fakultetske diplome konzumiraju meso više od profesionalaca i visokoobrazovanih, u kom smislu preporučuje „oslanjanje na sektore fudteka koji imaju najviše potencijala"(?).

Veganski restorani su već postali simbol gentrifikacije nekadašnjih radničkih naselja i favela. Premda podižu svest o realnostima agroindustrije, video-snimci doprinose stigmatizaciji pukih klaničara zatečenih na smeni, a ne i njihovog poslodavca. Traženo uvođenje video-nadzora će se završiti samo dodatnom (već do srazmera pakla dovedenom) presijom nad ovim „bezdušnim egzekutorima" kroz čije ruke tokom prosečne karijere prođe i do petnaest miliona grla. Možemo li zbilja očekivati da svakoj od njih pristupaju empatično, s nežnošću i razumevanjem?

Ili će korisnije biti da ova službena sveštena lica, umesto životinja, ispovedaju vlasnike megaagrokompanija, koji jednom rukom kobasicu pune vimenima, a drugom maltodekstrinom i karagenanom?