Misterija flamenka

Flamenko je nastao u Španiji, ima dugu istoriju. Predstavlja mešavinu žanrova sa elementima romske, mavarske, sefardske, andaluske i afričke kulture. Danas je popularan širom zemaljskog šara. Skoro da možemo reći da vlada tzv. flamenkomanija. Kako biste objasnili ovu pojavu?

‒ U flamenku postoji aspekt transformacije. On probija lične barijere svakog pojedinca i seže do onog najintimnijeg, što je, zapravo, univerzalno u svima nama. Ljudi su podstaknuti da putuju po raznim kontinentima u potrazi za posebnom vrstom misticizma koji ima flamenko ‒ objašnjava Andrej.

‒ Ako ste osećajna osoba, od flamenka ćete se naježiti. Mnogi ljudi su rekli da su se tokom naših nastupa rasplakali zbog uzburkanih emocija. On ima svojstvo kolektivne katarze i utiče na vas bez obzira na to iz kog dela sveta potičete. Flamenko je univerzalan ‒ na sugestivan način ističe Frančeska.

Koliko se menjao pristup flamenku, da li se ples prilagođavao novim vremenima i stilovima?

‒ Naša trupa se mnogo menjala za petnaest godina postojanja. Ipak, suština „Puerto flamenka" je uvek ostajala ista. Frančeska i ja osamnaest godina živimo u Sevilji. Kaže se da se čoveku na svakih sedam godina promene sve ćelije u organizmu i da on fizički postaje sasvim drugačija jedinka. Koliko se ljudi zaista menjaju tokom vremena? Šta je, na kraju krajeva, suština stvari ako se zna da je promena neminovna? ‒ pita se Andrej.

‒ Flamenko se žanrovski menja. Iako se sadašnji pristup drastično promenio u odnosu na nekadašnji, suština ove umetničke forme je ostala ista. Mnogi savremeni elementi mogu se uneti u dobar flamenko nastup ‒ dodaje Frančeska Grima.

Tokom ovogodišnjeg Gitar art festivala predstavili ste nov projekat „Tezejev brod". To je bila sinergija flamenko stilova i naučne opservacije u domenu ritma, zvuka, plesa i emocionalnih senzacija. Zbog čega ste za temu izabrali mit o Tezeju?

‒ Naš nastup je zasnovan na paradoksu Tezejevog broda. Pokušavamo da otkrijemo suštinu fenomena predmeta koji se transformišu ili se na neki način prilagođavaju. Ceo nastup je hiperbola neuhvatljive duše broda s novim daskama. Preispitujemo tradicionalne elemente žanra. Stare daske koje nestaju pokušavaju da dobiju status originalnih. Razni slojevi su skinuti i oguljeni sa čiste esencije univerzalnog ‒ objašnjava Frančeska Grima.

‒ Tezej je bio jedan od junaka-osnivača Atine. Najpoznatiji je po tome što je ubio Minotaura. Po povratku iz raznih pustolovina, njegov čuveni brod je ostao sačuvan u atinskoj luci. Tokom vremena, drvene daske broda su počele da trule pa su zamenjene novim kako bi brod ponovo mogao da plovi. Posle više decenija, postalo je jasno da su skoro sve prvobitne daske zamenjene. Uprkos tome, Atinjani su taj brod i dalje smatrali Tezejevim. To je pokrenulo zanimljivo filozofsko pitanje: da li se uopšte i u kom trenutku promenio identitet tog broda i postao nešto sasvim drugo? Da li je to i dalje bio Tezejev brod? Šta uopšte čini jedan brod? Da li su to njegov vlasnik, posada, misija na koju kreće, ili materijal od kog je napravljen? Ako sve trule daske zamenite novim i napravite nov brod, da li on ostaje originalan? Priča o Tezejevom brodu je zapravo metafora ‒ nadovezuje se Andrej Vujičić.

Energija flamenka je zarazna. Ona se hrani sama sobom i širi se kao šumski požar. Nastup na sceni ili na „huergi" ‒ spontanom, neformalnom okupljanju, sa poznatim umetnicima ‒ pruža vam najlepše moguće osećanje. Energija koja se tada razmenjuje ima isceliteljsku moć. Energije svih prisutnih se prepliću i obnavljaju i spajaju u jednu celinu. O poetici flamenka možemo pričati neiscrpno, ali filozofija flamenka i „flamenko stil života" najbolje se otkrivaju iskustveno.