Organska proizvodnja ‒ put budućnosti srpske poljoprivrede

Stručnjaci tvrde da je u kašičici hemijski netretirane zemlje više mikroorganizama nego ljudi na planeti. Zato i tržište organskih proizvoda u Srbiji, pa i čitavom svetu, raste brže nego ikada, što dovoljno govori o njenom značaju.

„Dobro je da raste broj proizvođača i dobro je da tržište postaje sve jasnije u Srbiji. Evropsko tržište organske hrane je veoma veliko, pa je tako njegova vrednost samo u Nemačkoj deset milijardi evra. Govorimo o veoma ozbiljnim dugoročnim tendencijama, koje diktiraju potrošači. Oni su ti koji odlučuju šta žele, naročito u prehrambenoj industriji", kaže Veljko Jovanović, direktor Sektora za poljoprivredu Privredne komore Srbije, i dodaje da je naš sledeći korak da prilagodimo legislativu, kao i da zakonodavstvo prepozna organsku proizvodnju kao nešto veoma bitno, a ne kao nešto što je „statistička greška".

Organskom proizvodnjom hrane u Srbiji bavi se oko dve hiljade proizvođača, na nešto više od petnaest hiljada hektara. To su i dalje veoma skromne površine, koje čine tek 0,44 odsto ukupnog poljoprivrednog zemljišta. Međutim, organska poljoprivreda mogla bi da bude odlična prilika za Srbiju, gde su individualna gazdinstva suviše mala za konvencionalnu proizvodnju, koja ne može da bude konkurentna na zahtevnom evropskom tržištu.

„Imamo kontakte i sa individualnim gazdinstvima i sa kompanijama koje su članice Privredne komore Srbije. Vodimo ih na velike svetske sajmove organske hrane i pomažemo u povezivanju sa stranim kupcima. To je svakako velika prilika za njih da se pokažu i da na pravi način promovišu Srbiju", ističe Jovanović.

Međutim, organska proizvodnja treba da živi i na lokalnom tržištu, a tu se kao problem javlja platežna moć našeg stanovništva.

„Mi nismo u stanju toliko da kupujemo organske proizvode, jer su nešto skuplji od konvencionalnih. Srećom, sve je više ljudi koji prepoznaju da je za zdravlje mnogo važnije kupovati kvalitetnu hranu i pre se opredeljuju da kupe manje a da plate više, nego obrnuto", zaključuje Jovanović.
Sve ovo dovoljan je razlog da organska proizvodnja postane put budućnosti srpske poljoprivrede, uz očuvanje prirodnih resursa kao najvećeg nacionalnog blaga.