Delfini: inteligentni timski igrači

U sredini koja je osamsto puta gušća od vazduha, važno je biti efikasan. Repni mišići su okruženi salom prožetim vlaknima koje sabija i čuva energiju na kraju svakog zamaha, a potom je oslobađa poput opruge dok rep menja pravac.

Zahvaljujući savršeno oblikovanom telu, jato delfina može da pređe čak 120 kilometara dnevno, pa je ušteda energije veoma važna.

Iskakanjem iz vode pri maksimalnoj brzini sagoreva se upola manje kalorija nego plivanjem. Eksplozivnim disanjem kroz otvor, delfin može da za trećinu sekunde napuni pluća zapremine deset litara.

Odvojeno propuštajući vazduh preko usana, delfin može istovremeno da proizvode kliktaje i zvižduke. I jedni i drugi se koriste u komunikaciji, ali kliktaji, koje proizvodi prvi par usana, služe i za pronalaženje hrane. Naše uho ne čuje te kliktaje, ali delfinima su oni bučni kao avionski motor. Menjajući oblik salom ispunjenog melona, koji koriste za eholokaciju, oni mogu zvuk da preusmere u uzan snop.

Oko pet stotina kliktaja u sekundi zaspe plen a potom se vrate ka delfinu. Jastučići sala u donjoj vilici služe kao prijemnik a eho se prenosi uz kost do unutrašnjeg uha.
Usamljeni delfin je veoma efikasna grabljivica, ali ove životinje izuzetnim čini njihova sposobnost da sarađuju. Da bi u tome uspeli, moraju da komuniciraju. Svi delfini koriste neverbalnu komunikaciju kao deo svog repertoara. Okretima... iskakanjem... udarajući repom pokazuju stepen uzbuđenja, ali tako prenose i podatke o pravcu putovanja i položaju potencijalnog plena.

Trljanje tela o telo, izduvavanje balončića i dodirivanje peraja pomaže da se očuvaju bliske veze koje drže jato na okupu. Ovi sisari međusobno komuniciraju i pomoću drugog para foničnih usana. Za razliku od kliktaja, koji služe za eholokaciju, bogat repertoar niskofrekventnih zvižduka ljudsko uho može da čuje. Njihovo značenje se menja propratnim položajem tela koji dodatno povećava složenost komunikacije.

Međutim, da bi se koordinisao uspešan lov, delfini moraju znati ne samo šta se govori već i ko govori. To se postiže takozvanim jedinstvenim zviždukom. Taj kratki zvuk između četiri i dvadeset kiloherca specifičan je za svaku životinju ‒ poput imena ljudi. Svi delfini žive u zajednici koja se neprekidno menja odlaskom i dolaskom njenih članova, pa kad jedan sretne drugoga, odzviždi svoje ime. Životinje pamte zvižduk pripadnika svog jata i više od dvadeset godina. Ovo dugoročno pamćenje omogućava delfinima da svoje ponašanje prilagode svakoj situaciji, a to se odnosi i na lov. Budući da znaju s kim love i neprestano komuniciraju, delfini u jatu mogu da rade timski.

Nije slučajno što vrste koje žive u velikim društvenim grupama spadaju među najinteligentnije životinje na svetu. Za složenu komunikaciju i sofisticirane društvene interakcije neophodan je dobro razvijen mozak.
Mali mozak je kod delfina veoma razvijen. Smatra se da učestvuje u složenim zadacima eholokacije i kretanja u trodimenzionalnom svetu.

Moždana kora, koja se koristi za planiranje i razmišljanje višeg nivoa, naboranija je od naše za četrdeset procenata. Misli se da ova složenost pomaže delfinima da zajednički love.

Ali za ishranu ovako velikog mozga delfin koristi dvadeset odsto metaboličke energije. Zato je važno da se hrani redovno, visokokaloričnom hranom. Delfini su s vremenom shvatili da raža otkriva hranu na specifičan način. Elektromagnetni impulsi na donjoj strani njenog tela omogućavaju joj da oseti i najmanje pokrete mišića pritajenog plena. Pažljivo je posmatrajući, prepredeni delfini znaju kad je ona nešto otkrila. Nije lako izračunati kad je pravi trenutak da se krene u akciju, ali na kraju snalažljivi delfin dobija besplatan obrok.

Korišćenje čula druge životinje kako bi se prevazišla vlastita ograničenja zaista je napredna strategija, ali još veća nagrada usledi ako se aktivno sarađuje sa drugim vrstama.

Dvadeset pet brazilskih delfina naučilo je da radi nešto što nikako nije intuitivno. Radeći zajedno, oni jata riba potiskuju prema lokalnim ribarima, ljudima daju znak kada da zabace mreže. Ali važno je i to što će i delfini biti nagrađeni. Kad se mreže bace, među ribama zavlada panika pa ih je lakše uhvatiti.

Za uspešnost ove saradnje treba zahvaliti njihovom mozgu.
Smatra se da vretenaste ćelije brzo prepoznaju impulse a, što je za delfine najvažnije, njih je mnogo u delovima mozga koji se vezuju za intuiciju i osećanja.
Iako se još raspravlja o tome šta se time postiže, neki naučnici misle da to pomaže ovim sisarima da saosećaju i razumeju tuđa osećanja; a kad možete da saosećate ‒ možete da živite i lovite sarađujući sa drugima.
Delfini su brzi, vešte akrobate i timski lovci, ali njihov mozak je ključ njihovog uspeha.

Priredila Tanja Čanić Mlađenović