Mandarinsko drvo ‒ od davnina mozgu prija!

Nauka je potvrdila da ginko ima izražen nootropni efekat, odnosno da poboljšava cerebralnu cirkulaciju i rad mozga, razmišljanje, pažnju, pamćenje i govor. Tinktura se vekovima modifikovala i poboljšavala u recepturi. Uz odgovarajuće mere i načine upotrebe, preparati od ginka se širom sveta koriste za probleme izazvane u predelu glave i vrata. Skleroza, šum u glavi, gubitak pamćenja, vrtoglavice, povišen nivo holesterola ‒ za sve te i slične nevolje preporučuju se preparati od ove biljke.

Ipak, dobro je znati da ginko ne bi trebalo da uzimaju osobe sa poremećajima koagulacije krvi i konvulzijama. Dve nedelje pre hirurških intervencija ginko takođe ne treba da se uzima zbog mogućnosti produženog krvarenja posle operacije.

Drevno blago prirode

Gingko biloba je listopadno drvo i jedini predstavnik ginkofita, istoimenog razdela. Ovo drvo je jedinstvena golosemenica koja nema preživelih rođaka. Bez obzira na mere očuvanja, ginko je dobio status ugrožene vrste kojoj u budućnosti preti nestanak. Nekada širokorasprostranjeno drvo u juri, pre oko sto sedamdeset miliona godina, kada su vrste ovog roda naseljavale skoro celo kopno, danas se uglavnom sreće u zaštićenim parkovima i botaničkim baštama.

Mandarinsko drvo vekovima krasi japanske i kineske hramove kao sveto drvo duboko ukorenjeno u njihove kulture i običaje. Kao reliktna vrsta ginko se održao još od perioda mezozoika, saznajemo iz fosilnih ostataka, a opet, taj „živi fosil" slavi vitalnost i opstanak i naše vrste, čineći čuda svojstvena samo kraljici prirodi.

 Priredila: Nataša Nešković