Tajna džinovskih naslaga soli u Mediteranu

Veliki multidisciplinarni projekat o džinovskim naslagama soli koje su nastale u Mediteranu pre oko šest miliona godina okupio je vrhunske naučnike iz regiona, Evrope, ali i iz Egipta, Maroka, Palestine, Izraela, i partnere iz Amerike i Japana.

Početkom mesinijana (pre oko šest miliona godina) tektonskim pokretima došlo je do sučeljavanja Severnoafričke i Evroazijske tektonske ploče. Tom prilikom Gibraltarski moreuz je većim delom zatvoren pa su Mediteran i Atlantski okean izgubili prirodnu vezu. 

Tokom mesinijana je došlo do skoro potpune evaporizacije (isparenja) Mediteranskog mora. Kao posledica, nastale su ogromne mase evaporita (gipsa, anhidrita i soli). Mediteran je transformisan u džinovski slani basen. Procenjuje se da su mediteranske naslage evaporita u mesinijanu iznosile oko jedan milion kubnih kilometara. Tokom ovih procesa značajno je promenjen hemizam voda okolnih okeana, što je ostavilo trajne posledice na kopnene i marinske ekosisteme u regionu Mediterana. Džinovske naslage soli i procesi povezani sa njima bili su okidač za nastanak velikog broja mikroorganizama sa izuzetnim metaboličkim aktivnostima. Mnoga biološka istraživanja pokazuju da je veliki broj vrsta prešao sa afričkog na evropski kontinent.

Mediteranska tektonika značajno utiče na produkciju magme i pojavu brojnih vulkana u tom području.

Krajem mesinijana i početkom pliocena (zankleana) Gibraltarski moreuz je ponovo otvoren, a prostor Mediterana je ponovo ispunjen vodom.

„Projekat CA 15103 u Mediteranu (MEDSALT) je multidisciplinaran, bavi se ogromnim ležištima soli nastalim u gornjem miocenu (mesinijan) u Mediteranu. Istraživanje uključuje geologe, geohemičare, geofizičare, mikrobiologe, paleontologe i paleoklimatologe. Od posebnog interesa je za istraživanje ekološkog hazarda, duboke biosfere, ugljovodonika i naslaga soli. Jedan od ciljeva projekta je formiranje fleksibilne naučne mreže koja će se baviti uzrocima, vremenom, načinom nastanka i posledicama u lokalnim i regionalnim razmerama. Ogromna ležišta soli nastala pre pet i po miliona godina očuvana su ispod mediteranskog dna. Vezuju se za izuzetne događaje u geološkoj istoriji Zemlje u Mediteranu koji su poznati pod nazivom kriza saliniteta u mesinijanu", objašnjava za Portal RTS-a prof. dr Milenko Burazer, član menadžment komiteta KOST-ovog projekta CA 15103.

Projekat obuhvata sledeće oblasti istraživanja: paleoklimatske promene i njihova reperkusija na živi svet; kriza saliniteta u mesinijanu; sona tektonika, fluidi i geohazard; duboka biosfera i procesi i interakcija dubokih delova Zemlje sa površinom.

„Interesantno je da se u razmatranje mesinijana (odgovara našem pontu) u Mediteranu uključi i Srbija sa rezultatima dobijenim u delu Panonskog basena, kao delu ostataka Paratetisa, koji je samo u segmentima egzistirao u tom periodu, sa slatkovodnom sedimentacijom i prekinutim vezama sa velikim okeanima", kaže prof. dr Milenko Burazer.