Ksenofobija ‒ identitet i nove forme nacionalizma

„Možemo da vidimo da su se u celoj Evropi, pa i na drugim kontinentima, kao reakcija na migrantsku krizu, pojavili novi oblici nacionalizma i ksenofobije. Oni se razlikuju od dosadašnjih po tome što su prividno manje agresivni, nisu usmereni na osvajanje već na zatvaranje i zaštitu onoga što je stečeno", rekao je dr Vladimir Milisavljević, naučni savetnik Instituta društvenih nauka.

Prema rečima naših sagovornika, pravo na razliku, posebnost, zaštitu sopstvenog načina života ‒ čime se opravdava trenutno stanje ‒ jesu argumenti koji su ranije korišćeni za odbranu prava ugroženih populacija.

„U 19. veku nacionalizam je bio forma emancipacije, oslobađanje naroda od Osmanske, Habzburške, Ruske imperije. To su bile relativno progresivne ideje, nosile su slobodu izražavanja, religijsku toleranciju, politički život. Moja teza je da su današnje forme nacionalizma agresivne prema spolja, jednako kao i stare, ali su represivne prema unutra. Danas identitetska zajednica znači kontrolu nad pojedincem", rekao je za Portal ONP-a dr Rastko Močnik, profesor Univerziteta u Ljubljani u penziji i profesor Fakulteta za medije i komunikacije Univerziteta Singidunum.

„Nacionalizam je pojam koji kroz istoriju nije imao jednoznačno negativan predznak. Nekada je imao emancipatorske sadržaje, a nekada dovodio do najvećih zala u istoriji čovečanstva. Paušalan govor o nacionalizmu koji je dominantan u javnom i političkom diskursu svakako bi trebalo korigovati", rekao je dr Milisavljević i dodao da se tu otvara prostor za društvene teoretičare i refleksiju o pluralnosti nacionalizma, čime bi doprineli da se osmisle različite i primerenije strategije za ophođenje s nacionalizmom i nacionalnim pitanjem.