Veštačka inteligencija za bolje fotografije

„Fotokina nije ono što je nekada bila" ‒ takve izjave su organizatori tradicionalnog foto-sajma u Kelnu mogli poslednjih godina da čuju od posetilaca. Upravo to je razlog za promenu koncepta, kaže direktorka kelnskog sajma Katarina Hama. Tržište fotografije odavno je postalo tržište svih vrsta izrade fotografije. „Imidžing anlimited" (Imaging unlimited) ‒ nova, bezgranična poplava slika, novi je zaštitni znak sajma u Kelnu. A ključne reči koje ga prate glase: „Kreiraj, otkrij, poveži se".

Poslednjih godina sve manje izlagača dolazi na sajam klasične fotografije „Fotokina". Organizatori sajma zato nastoje da u Keln dovedu i izlagače iz drugih oblasti. Prvi put ove godine na sajmu će biti kineski koncern za telekomunikacije „Huavej" i nemačka kompanija specijalizovana za slušalice i audio-tehnologiju „Senhajzer".

„Huavej" se povezao sa nemačkim proizvođačem luksuznih kamera „Lajka", kako bi kupce svojih pametnih telefona ubuduće mogao da privuče boljim kvalitetom fotografija i video-snimaka. „Senhajzer" u Kelnu predstavlja mikrofonska i audio rešenja za video-snimke na pametnim telefonima.

Mladi u fokusu

Budući da „Fotokina" mora da se podmladi, mladi korisnici pametnih telefona, oni koji neprestano i sa svih strana objavljuju fotografije i video-materijale, postali su glavna ciljna grupa. S druge strane, prodaja klasičnih kamera se u poslednje četiri godine prepolovila.
Još pre deset godina digitalne kamere bile su veliki hit, međutim, ove godine će od prodaje kamera zarada prvi put biti manja od milijardu evra.

Bolje slike zahvaljujući veštačkoj inteligenciji

Istovremeno, prodaja jednog drugog aparata ide odlično: ove godine očekuje se prodaja oko 570.000 polaroida. Procenjuje se da će zarada biti četrdeset pet miliona evra, ali to je samo mali deo ukupnog prihoda (od oko dvadeset milijardi evra) na novom tržištu.

U to celokupno tržište predsednik Foto-industrijskog saveza Rajner Firez ubraja svu vrstu opreme, medije za čuvanje podataka, kamkordere, štampače, pa tako i pametne telefone.

To što se kod pametnih telefona (poput modela Huawei Mate 10) nagoveštavalo pre godinu dana, sada je zahvatilo čitavo tržište: ugrađeni čipovi pomoću veštačke inteligencije povećavaju kvalitet fotografija; kamera prepoznaje uobičajene motive poput arhitekture bez GPS-veze, dopunjava delove slike koji nedostaju ili izoštrava nejasne fotografije. Baš kao i u medicini ili bezbednosnoj tehnici ‒ obrada slike i njeno poboljšanje pomoću veštačke inteligencije u prodoru je i u digitalizovanoj industrijskoj proizvodnji.

Firez, inače menadžer japanskog koncerna „Kenon", za budućnost razvija viziju Smart imidžing ekosistem (Smart Imaging Ökosystem) koja će preko veštačke inteligencije dominirati u oblasti fotografije i videa, autonomne vožnje ili medicinske dijagnostike. U to spada i sve veće tržište automatskog prepoznavanja lica - bez obzira na to da li je reč o pametnim telefonima ili bezbednosnoj tehnici.

Rajner Firez zna o čemu govori: „Aksis", sestrinska firma „Kenona", bila je vodeća u pilot-projektu na železničkoj stanici „Zidkrojc" u Berlinu, gde su pomoću sigurnosnih kamera i veštačke inteligencije skenirali lica putnika i usklađivali ih sa bazom podataka.