Kako smanjiti štetu

Tribina je ukazala na temu koja je neprekidno prisutna u našoj svakodnevici, ali je u javnoj sferi gotovo zapostavljena.

Polazeći od sumornih podataka o šteti koju čovek nesmanjenom žestinom nanosi prirodnom okruženju, te o klimatskim promenama, ambijentalnom zagađenju, eksploataciji resursa i uništavanju biodiverziteta ‒ stručnjaci na raznovrsnim konferencijama, u akcijama i kampanjama predlažu svakojaka rešenja pokušavajući da odgovore na izazove savremenog doba (poboljšanje kvaliteta hrane, zaštita ljudskog zdravlja).

 U nameri da ispitamo koliko je ovakav pristup prisutan u Srbiji, kakve tehnologije se razvijaju i koji su izazovi, uoči Svetskog dana zdravlja životne sredine okupili smo predstavnike nekoliko kompanija i naučnike iz više oblasti na tribini u Impakt habu (Impact Hub).

Moderator tribine je bio Slobodan Bubnjević, jedan od kourednika NKP.

Kako kompanije u Srbiji korišćenjem inovativnih tehnoloških rešenja pokušavaju da smanje štetu po životnu sredinu i zdravlje ljudi?

Dr Marija Mitrović Dankulov, rukovodilac Inovacionog centra Instituta za fiziku u Beogradu, podsetila je na istorijski primer parne mašine čiji je nastanak podstakao industrijsku revoluciju, ali je istovremeno izazvao nesagledive negativne posledice s kojima moramo da se suočimo. „Inovacije su način da se suočavamo sa izazovima, ali moramo razmišljati o balansu njihovih pozitivnih i negativnih efekata", navela je dr Mitrović Dankulov.

Govoreći o viziji „budućnosti bez duvanskog dima", Tamara Stanković, direktorka korporativnih poslova za jugoistočnu Evropu kompanije „Filip Moris internešenel", ukazala je na istraživanja koja su dovela do njihovih alternativnih duvanskih proizvoda koji ostavljaju manje negativnih posledica po životnu sredinu. „Bili smo i jesmo deo problema kada su javno zdravlje i zaštita životne sredine u pitanju. Sada dajemo sve od sebe da budemo i deo rešenja", rekla je Stankovićeva, navodeći kako ova kompanija investira u nauku i zapošljava oko 400 naučnika u dva istraživačka centra u Švajcarskoj i Singapuru.

O tome koliko korisnici potrošačke elektronike (pametnih telefona npr.) prilikom kupovine proizvoda vode računa o tome da li se u proizvodnji brinulo o uticaju na životnu sredinu, govorio je šef razvoja domaćeg brenda „Tesla", Željko Đurić. On je naveo da se sa svakom novom generacijom uređaja radi na smanjenju potrošnje električne energije, kao i da se poštuju strogi propisi Evropske unije o ograničenju upotrebe štetnih materijala.

Uroš Radojević, specijalista održivog razvoja u kompaniji „Deleze Srbija", ukazao je na problem reciklaže organskog otpada iz velikih trgovinskih lanaca, navodeći da je jedno od mogućih rešenja da se proizvodi koji više nisu „prva klasa" doniraju Banci hrane. On je dodao da je kampanja smanjila upotrebu kesa za 70 odsto u njihovim trgovinama.

Ljudi su neretko skloni ponašanju koje šteti njima, njihovim bližnjim i životnoj sredini. Uz to, od takvog ponašanja neće ni lako odustati, rekla je dr Nevena Buđevac, psiholog sa Učiteljskog fakulteta u Beogradu, objašnjavajući šta zapravo podrazumeva takav pristup rešavanju ekoloških i zdravstvenih izazova (Harm reduction). „Ranije je tražena nulta tolerancija, a sva aktivnost u smanjenju šteta svodila se samo na kontrolu", rekla je dr Buđevac, dodajući da novi pristup podrazumeva postupni i partnerski odnos koji vodi postepenom smanjenu štetnog ponašanja.

Tribina „Kako smanjiti štetu" organizovana je u okviru projekta Harm reduction Initiative čiji je nosilac Institut za fiziku u Beogradu.