Zadivljujući svet žaba

Žabe su vodozemci; spadaju u hladnokrvne životinjske vrste kojima je za opstanak potrebna voda. Uprkos tome, naselile su i neke od najtoplijih i najhladnijih mesta na Zemlji. Bile su među prvim životinjama koje su napustile vodu i prešle na kopno. Do toga je došlo pre oko trista miliona godina.

Da bi se prilagodile životu na kopnu, razvile su veoma duge i jake zadnje noge. Zahvaljujući tome, neke od vrsta mogu da preskoče razdaljinu čak pedeset pet puta veću od dužine njihovog tela.

Žablji skokovi su ljude oduvek fascinirali, ali su ih i zabavljali. Tridesetih godina prošlog veka u Americi je vladala pomama za žabama. Ljudi su se kladili u to koliko dugi mogu da budu njihovi skokovi. Čak su i kraljice lepote učestvovale u žabljim trkama, i to svaka sa svojim ljubimcem.

U prošlosti ljudima nije bilo jasno kako žabe sa tako sitnim telom mogu tako daleko da skoče. Ali naučna istraživanja su otkrila zašto je to moguće.

Kada se žaba nalazi u sedećem položaju, mišići na nogama se grče. Time se istežu tetive, koje funkcionišu po sličnom principu kao elastične opruge. Njihovo razvlačenje proizvodi potencijalnu energiju. Kad žaba skoči, njene tetive oslobode energiju poput katapulta.

Kad su vodozemci prvi put napustili vodu, morali su da nađu i dobar način za međusobnu komunikaciju. Prvi vodozemci su ujedno bili i prva stvorenja čiji se zov čuo sa svih strana. Dotad je postojalo samo zujanje insekata.

Žabe udišu vazduh kroz pluća i glasne žice, pa tako nastaje njihovo kreketanje. Mišići koji im u tome pomažu su prilično mali, pa mnoge vrste zvuk svog kreketanja pojačavaju pomoću vrećica smeštenih u obrazima ili grlu. Jedan od osnovnih razloga za kreketanje je pronalazak partnera za razmnožavanje.

Mužjaci određenih vrsta vrlo ozbiljno shvataju svoju roditeljsku ulogu; mužjak afričke bikače je, na primer, veoma požrtvovan otac. On ne vodi računa samo o svojoj već i o tuđoj deci.

Prva nagrada u muškom požrtvovanju za Darvinovu žabu

Ženke obično polože jaja u vodi na obodu bare. Ali ako sunce jako prži, voda brzo isparava i smanjuje se broj bara. Postoji opasnost da punoglavci ostanu na suvom. Mužjak zaštitnik tada nastupa jer shvata u čemu je problem. Bez njegove pomoći punoglavci bi uginuli za nekoliko sati. On obično iskopa kanal do veće bare i tako spasava mladunce. Prvu nagradu u muškom požrtvovanju treba dodeliti retkoj vrsti žabe koja živi u šumama Čilea. To je Darvinova žaba. Pošto ženka položi jaja na vlažno tlo, mužjak ih oplodi. Potom ih, naizgled, proguta! Ali jaja ne odu u njegov stomak, već dospevaju u vrećicu u njegovom grlu. U njoj se razvijaju i počinju da se koprcaju. A kad budu spremni... iskaču... jedan po jedan.

Rađanje mladunaca iz usta deluje čudno, ali neke žabe donose decu na svet iz leđa. Surinamska krastača živi u vodama Južne Amerike. Ženka u trenutku proizvede stotinak jaja o kojima brigu vode oba roditelja. I to na najneobičniji način! Mužjak kracima zahvata što je moguće više jaja i stavlja ih na leđa ženke, gde se zalepe. Koža na leđima ženke zatim počne da bubri i ubrzo oblaže sva jaja. Preko njih se, naprosto, obrazuje opna koja ih u potpunosti prekrije. Posle dva dana sva jaja nestanu u majčinom telu, a nešto kasnije se iz njih rađaju punoglavci.

Vodozemci imaju specifičan, rastegljiv jezik koji nije pričvršćen za zadnji, već za prednji deo usta. Žabe jedu crve i insekte. Što su veće, veći im je i plen.
Zubi im služe za odbranu od neprijatelja i za hvatanje plena, ali nisu pogodni za žvakanje hrane. Pri varenju obroka im zapravo pomažu oči. Kad progutaju plen, oči se kroz očne duplje uvuku u glavu i tako guraju hranu u stomak. Vidokrug koji obuhvata skoro trista šezdeset stepeni žabama je uopšte od velike pomoći ‒ pošto nemaju vrat i ne mogu da okreću glavu.

One poseduju i treći, providni kapak koji štiti oko ispod površine vode, a pritom ne ograničava vid. Crvenooka žaba-list ima treći kapak sa šarom koja joj pomaže u kamuflaži.
Uprkos nedaćama na koje danas nailaze, zadivljujuća prilagodljivost je toj vrsti omogućila svetlu budućnost. Bila bi velika šteta da tako posebna stvorenja, koja pojedinci smatraju i čudima prirode, nestanu sa lica Zemlje. Žabe su, zaista, predivna vrsta.

Priredila Tanja Čanić Mlađenović