Stil kao karakter

Svaki umetnik predstavlja sublimaciju jednog stanja duha i jednog stepena osposobljenosti. Takvoj višeslojnosti umetnosti odgovara višeslojnost publikuma.

Čak i najprostija socijalno-psihološka stratigrafija umetnosti pokazuje da za svako stanje autora dela postoji odgovarajuće stanje posmatrača. Ili, da još smelije ustvrdimo ‒ svaki „konzument" iz svakog umetničkog sočinjenija iščitava upravo ono što mu u tom trenutku odgovara. Pa tako, primerice, isto štivo potpuno rašomonski tumače jedan ostrašćeni nacionalista, jedan verski posvećenik ili jedan pragmatičar.

Važan momenat iz istorijskog aspekta predstavlja možda neophodna, ali svakako nepravedna i defektna selektivnost kroz čije sito prolaze isključivo takozvani veliki, ili genijalni umetnici. Šta je s onim manje velikim, slabim i rđavim, čiju egzistenciju osiguravaju posmatrači slabijeg, ili rđavog ukusa?

Ako povučemo poslednju konsekvencu, onda genijalni umetnik ima odgovarajućeg genijalnog posmatrača. I to je zbilja tačno, uz napomenu da taj „konzument" nije individua već kolektiv, te da bez njegovog suda nijedno stanje genijalnosti nikada nije moglo biti istorijski verifikovano.

Vratimo se na stilski kontinuitet pomenutog stanja duha publikuma, višeslojno osposobljenog. Naime, činjenica je da ako zapevamo neku Šubertovu ariju, teško da ćemo je završiti Hindemitovom; ako je u uvodu priče Herkul, neće u nastavku iskrsnuti Lindberg; utemeljenu sinagogu nećemo ukrasiti krovnim krstom. Kornjača može da se razvija i ceo jedan vek, ali nikada neće postati koza.

Iako bi svaku od ovih teza s osobitim zadovoljstvom pobijao svaki postmodernistički konceptualista, hrabro ćemo (od)braniti očigledno: nije li i sam život svakog od nas jedna data fabula ili, još bolje, jedna melodija koja, jednom započeta, ne može i ne sme da menja svoju suštinu, svoj kontinuitet, svoju nenarušivu početnu formulu?

Tako nam se pojam stila ne prikazuje (samo) kao estetska proizvoljnost, već i kao biološki zakon. Kornjača ima stila prosto zato što je ostala kornjača. Stil pojedinca zapravo nije njegova sudbina, stil je pre svega njegov karakter.

Čovek bez stila je invalidan, pogrešan čovek. Roba s greškom, takoreći.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.