Teleskop otkriva misterije univerzuma

Radio-teleskop Mirkat sa 64 antene svečano je prikazan u Karnavornu, najjužnijem gradu Južne Afrike. Izgradnja teleskopa koštala je skoro četiri i po milijarde randa, što je oko 330 miliona dolara. Mirkat će biti uključen u složen instrument „SKA" koji će biti potpuno funkcionalan do kraja dve hiljade dvadesetih i to će biti najveći i najmoćniji radio-teleskop u svetu.

„SKA" je mreža od skoro tri hiljade teleskopa, raspoređenih u Africi i Aziji, koji će zajedno moći da skeniraju nebo 10 hiljada puta brže i 50 puta preciznije od bilo kog teleskopa. Proizvodiće slike visoke rezolucije.

Na svečanom otvaranju objavljene su najnovije fotografije snimljene Mirkatom, na kojima je prikazan predeo svemira oko gigantske crne rupe, koja se nalazi u centru Mlečnog puta, 25 hiljada svetlosnih godina daleko od nas.

Osim što će pružati revolucionarna otkrića o svemiru, Mirkat pomera granice računanja i obrade podataka. U projekat će se verovatno uključiti i "ABM" (Aj Bi Em) kako bi pomogao u razvijanju softvera koji će moći da obradi vrtoglavu količinu podataka sa svake antene.

Podaci će se slati u super-kompjuter, smešten pod zemljom da bi se zaštitio od radio talasa. Dok se taj mega-projekat fokusira na nauku, vlade razvijaju institucije, sa fokusom na usavršavanje ljudi, tj. pružanje treniga i obuka za lokalno stanovništvo. 

„Mirkat se nekada sastojao od samo sedam antena, koje je kontrolisao pomalo zastareli softver, a danas je to prvi astronomski projekat čiji su rezultati premašili očekivanja", kaže Odri Dikdejl, glavni operater Mirkata, objašnjavajući koliko je značajno to što je stvarni učinak Mirkata bolji od njegovih specifikacija. „Time je radio-astronomija, inače relativno uska oblast astronomije, dobila veliko priznanje. Sada nas vide kao lidere u konstrukciji radio teleskopa", kaže Dikdejl.

Selidba za devet hiljada ljudi 

Doktorka astronomije Lindsi Magnus objašnjava da će sada budući mladi naučnici iz Južne Afrike imati pristup najboljem instrumentu svoje vrste, maltene na kućnom pragu. „To što se projekat nalazi u njihovoj blizini, olakšava im studije nauke i čini ih još uzbudljivijim, jer sada znaju da će ih kada završe studije čekati nešto uzbudljivo", zaključuje dr Magnus.

I drugi veliki igrač u svemirskoj trci - Kina, počela je izgradnju sopstvene svemirske stanice. Plan je da do 2020. pošalje i svoju raketu na Mars, a da do 2026. godine prvi Kinez zakorači na Mesec. Danas Kina poseduje najveći radio-teleskop na svetu. Njegova namena je pronalaženje zvukova koji bi ukazivali na život van Zemlje.

Više od 10 hiljada kablova, četiri i po hiljade reflektora i tanjir veličine 30 fudbalskih terena, čine ga veoma osetljivim na sve zvuke iz naše galaksije. Tokom prvog meseca rada otkrio je tzv. šest pulsara - ostataka umirućih zvezda. „Risiver teleskopa se pomera kada uhvati neki zvuk. Tada mogu da se vide druge galaksije i da se izmeri njihova polarizovanost, što utiče na magnetna polja", navodi Karl Hejls, astronom.

Teleskop se nalazi u jednoj od najsiromašniih oblasti u Kini, provinciji Gejdžou. Da bi se izgradio, devet hiljada ljudi moralo je da se preseli. Sada naučnici iz celog sveta posećuju to mesto radi proučavanja zvukova iz svemira. Jang Tongfen, vlasnik restorana bio je veoma siromašan pre nego što je sagrađen teleskop, a nakon izgradnje dobio je kuću i novčanu naknadu pomoću koje je otvorio restoran.  Na pitanje da li očekuje da će pronaći ITI-ja, Hajan odgovara da ništa nije isključeno.

Priredila: Nataša Todorović