Svetska elita astrofizičara u Beogradu

Kako će se koristiti najsavremeniji teleskopi i ogromni teleskop u izgradnji čiji će prečnik ogledala biti kao pola fudbalskog igrališta, od 2. do 7. septembra u Beogradu odgonetalo je pedesetak istraživača iz celog sveta na prestižnom međunarodnom skupu pod nazivom „The current and future observing facilities: a guided tour“ u okviru proslave 210 godina Univerziteta u Beogradu koji je otvorila buduća rektorka prof. dr Ivanka Popović.

„Želeli smo da jedan ovako prestižan skup bude deo aktivnosti proslave 210 godina Univerziteta u Beogradu. Univerzitet nam je jako pomogao, kao i Računarski centar koji nam je omogućio da uživo prenosimo predavanja, da ih sačuvamo, tako da su ona sada svima dostupna. A to je od izuzetnog značaja za naš dalji rad jer je ovo tek jedna u nizu ovakvih škola koje će pomeriti granice naših saznanja", za portal RTS-a kaže prof. dr Dragana Ilić sa Katedre za astrofiziku na Matematičkom fakultetu u Beogradu.

Istraživačka evropska i svetska elita iz oblasti astrofizike okupila se u Beogradu i stručnjacima ali i široj javnosti pružila neponovljiv doživljaj. Predavanje u Domu omladine održao je dr Džo Liske, priznati naučnik i popularizator nauke i voditelj „Hablkasta", nagrađivanog serijala naučno-obrazovnih emisija posvećenih otkrićima Habl teleskopa. Tokom trajanja međunarodnog skupa, vrhunski naučnici, citirani i po nekoliko hiljada puta, održali su plenarna predavanja a praktični rad na aktuelnim problemima iz astrofizike, kao i posmatranja nebeskih objekata teleskopima opservatorije na Kanarskim ostvrima. 

„Mi smo prvi koji su koristili najnoviju kompjutersku učionicu na Mašinskom fakultetu i zahvalni smo im na tome. Ova saradnja je prirodna jer da bi se napravilo nešto izuzetno kao što je teleskop neophodna je saradnja sa vrhunskim inženjerima a oni se nalaze ovde na Mašinskom fakultetu", kaže prof. dr Dragana Ilić.

Detaljnija objašnjenja o tome šta su astrofizičari iz celog sveta radili na Mašinskom fakutetu u Beogradu dao nam je Mateo Moneli, istraživač iz Instituta za astrofiziku sa Kanarskih ostrva: „Podučavamo studente master, doktorskih i postdoktorskih studija najnovijim veštinama posmatranja i analizi dobijenih podataka u astrofizici. Već dve večeri smo radili direktno posmatranje teleskopom koji se nalazi na Tenerifima, a mi smo to radili odavde, iz Beograda putem interneta. Kotrolisali smo teleskop i prikupljali podatke. Ova vrsta posmatranja i analize dobijenih podataka će biti od ključnog značaja za razvoj karijere ovih istraživača u narednih 30-40 godina. Imali smo zaista izuzetno produktivnu radnu nedelju. Vrlo sam zadovoljan uslovima u kojima smo radili".

Istraživanja u astrofizici su skupa pa je međunarodna saradnja od presudnog značaja 

Organizator skupa „The current and future observing facilities: a guided tour" je Matematički fakultet Univerziteta u Beogradu a skup se realizuje u saradnji sa Mašinskim fakultetom Univerziteta u Beogradu i Astronomskom opservatorijom u Beogradu, uz podršku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, i Telekoma Srbije. O značaju skupa svedoče i inostrani partneri koji su učestvovali u organizaciji skupa u Beogradu. To su su španski „Astrofizički institut na Kanarskim ostrvima" (Instituto de Astrofísica de Canarias - IAC) i italijanski „Nacionalni institut za astrofiziku" (L'Istituto Nazionale di Astrofisica - INAF). A svakako najveći i najznačajniji partner je evropska naučno-istraživačka institucija „Evropska južna opservatorija" (European Southern Observatory - ESO), čiji je predstavnik i jedan od predavača profesor Mikele Cirasuolo predsedavajući Naučnog tima za realizaciju budućeg najvećeg teleskopa na svetu „ Evropskog izuzetno velikog teleskopa" (E-ELT), koji gradi ESO.

„Evropska južna opservatorija" je najvažnija institucija u Evropi za astonomska istraživanja koja povezuje sve zemlje. Srbija, na žalost nije deo toga. To je sada van naših mogućnosti ali se nadamo da ćemo uspeti da se priključimo Evopskoj opservatoriji u nekom trenutku jer sada samo možemo da koristimo njihove podatke, a članstvo bi nam omogućilo da učestvujemo u odlučivanju o tome za šta će se praviti budući instrumenti. A to bi osim uključivanja različitih fakulteta otvorilo i prostor za saradnju sa našom privredom i industrijom", objašnjava prof. dr Dragana Ilić.

„Iako prvi put dolazim u Beograd, već se osećam kao kod kuće", kaže za RTS predavač i istraživač Miguel Urban iz Španije koji trenutno radi na Univerzitetu u Inzbruku, u Austriji naglašavajući da se u astrofizici koristi najnaprednija tehnologija. „Bez tehnologije ne bismo bili u mogućnosti da radimo naša istraživanja. Ovde smo imali odlične uslove za rad. Želim da naglasim da su sva istraživanja u astrofizici izuzetno skupa te da je međunarodna saradnja od presudnog značaja", zaključio je naš sagovornik.

broj komentara 1 pošalji komentar
(ponedeljak, 10. sep 2018, 14:01)
anonymous [neregistrovani]

sreca

Gomila srecnih ljudi na jednom mestu. Veoma sam srecan za njih. Imao sam davno jednu profesoricu na Rajersonu ( Toronto ), koja je bila doktor astrofizike. Verovatno su i ostali kao ona. Divna osoba u svom svetu nauke. Samo napred i srecno :)