Leskovac ‒ Srpski Mančester ‒ prezentacija Leskovca kao industrijskog grada

O promenama koje je Leskovac doživeo na socijalnom, kulturološkom i privrednom planu u „zlatno doba", posle oslobađanja od Turaka, i o načinu predstavljanja tog perioda, razgovarali smo sa Suzanom Ranđelović, rukovodiocem osnovne delatnosti Muzeja. 

„Leskovac je tada doživeo dinamičan preobražaj od tek malo veće varoši orijentalnog izgleda sredinom 19. veka do najznačajnijeg srpskog industrijskog centra posle Beograda. Leskovac je imao tu čast da, zahvaljujući razvoju tekstilne industrije, krajem devetnaestog i početkom dvadesetog veka uđe u međunarodno društvo gradova koji su nosili nadimak Mančester", rekla je Ranđelovićeva za Internet portal RTS-a.

Nova stalna postavka prati društveno-politički razvoj posle oslobođenja od Turaka i razvoj Leskovca od turske kasabe u moderan ‒ industrijski grad.

„Postojeća stalna postavka formirana je 1974. Projekat podrazumeva adaptaciju, osavremenjivanje i unapređenje postavke. Nove tendencije u muzeologiji nameću potrebu inovativnijeg pristupa predstavljanju muzejske građe. Ovim projektom će se jedinstven muzejski materijal prikazati na savremen, kreativan način, kako bi što više zadovoljio potrebe korisnika", objasnila je naša sagovornica.

Da bi muzejski posetilac bio zadovoljan, potrebno je da muzej ima dobru ponudu, nove i zanimljive događaje. Muzeji jesu mesta zaštite, istraživanja i interpretacije, ali i mesta kreativnosti i razvoja čitave zajednice, mesta zadovoljstva i uživanja, edukativna mesta u kojima se posetiocu moraju obezbediti uslovi da se oseća izvrsno i da zadovolji svoje potrebe i namere, dodala je naša sagovornica.

Cilj postavke je promovisanje i popularizacija muzejskog nasleđa leskovačkog kraja. „Za ovaj projekat Narodni muzej će konkurisati kod Ministarstva kulture i javnog informisanja po raspisanom konkursu", naglašava Ranđelovićeva.

Postavka će prikazati dualni karakter grada, kaže naša sagovornica i objašnjava: „S jedne strane biće starinska nošnja, s druge strane frakovi od engleskog štofa; na jednom mestu žilavo opstajanje nekih arhaičnih zanata, na drugom zastupništvo Standard Oila, neugledne i oronule kafane na periferiji sa štalama u dvorištu i za seljake i za njihovu stoku, a u centru nadmetanje Kostića i Pariza sa igrankama, džez svirkama i projekcijama ton-filma".

Period između dva svetska rata predstavlja i vreme intenzivnog razvoja Leskovca. Menja se njegov urbani lik, tursku kaldrmu zamenjuje asfalt. U tom periodu Leskovac je i centar hemijske, metalske i prehrambene industrije, zanatstva i trgovine.

„Imao je i razvijenu i prosvetu, kulturu, umetnost, sportski život i zdravstvo, što mu sve daje fizionomiju modernog grada. Leskovac zadržava i svoj tipični izgled koji je bio mešavina duha turske kasabe i modernih građevina, krivudavih ulica sa turskom kaldrmom i glavnom ulicom sa kockom, sa turskom džamijom i novom crkvom", zaključila je naša sagovornica.