Iznajmljena majka

Surogat materinstvo je godinama „na čekanju" u Srbiji. Tome u prilog govori i činjenica da se još uvek čeka na donošenje Građanskog zakonika kojim bi bila uređena ta oblast. Po sadašnjem zakonskom rešenju, surogacija je u Srbiji zabranjena, ali to ne sprečava parove iz naše zemlje da problem reše u inostranstvu u zemljama gde je to dozvoljeno. Takođe, nije tajna da su oglasi prepuni ponuda za surogat majke uz novčane nadoknade...

Dileme i predrasude

Mnogo je polemika i dilema u javnosti i stručnim krugovima ‒ od toga treba li izmeniti u ustavu definiciju majke (jer ona više ne bi bila samo žena koja je rodila dete), preko toga kako bi takav postupak uticao na psihičko stanje žene koja nakon porođaja treba da se odrekne deteta koje je nosila devet meseci i sa kojim je napravila prenatalne veze, psihičke i fizičke; do zakonskih problema koji prate surogaciju ‒ mogući su problemi zbog zloupotrebe i komercijalizacije.

U osnovi svega je ipak veliko nerazumevanje samog termina „surogacija" i toga kome bi u Srbiji bila odobrena ta vrsta delatnosti ‒ koje agencije bi se bavile „spajanjem nameravanih" roditelja; zatim, koje žene bi mogle da konkurišu za surogat majke, kako bi bili uređeni zakonski okviri sporazuma roditelja koji će odgajati dete i surogat majke, koji bi period bio dozvoljen za eventualne promene i kolika bi bila novčana nadoknada koju bi dobijale žene koje se odluče da „iznajme matericu" kao surogat majke.

Reč stručnjaka

Prof. Olga Cvejić Jančić, stučnjak za porodično pravo i članica komisije koja je radila na zakonskim regulativama za surogaciju, tvrdi da je zabrana surogat materinstva u Srbiji u apsolutnom neskladu sa našim ustavno zagarantovanim pravima na zasnivanje porodice i ostvarivanje uloge roditelja. Ona, takođe, ukazuje na činjenicu da su se okolnosti u kojima živimo promenile i da ono što je nekada važilo više nije tako, zakon zahteva promene ‒ od definicije majke, do onoga što zakonski opisuje porodicu. 

Prof. dr Snežana Rakić, ginekolog-akušer i član Etičkog komiteta Srpskog lekarskog društva, smatra da je reč o nepoznavanju teme i neslaganju u javnosti koje iz toga proizlazi, jer bi surogacija u Srbiji bila dozvoljena samo u slučajevima kada žena iz opravdanih, medicinskih razloga ne može da zatrudni i izese trudnoću. Ona smatra da je svaka zabrana kontraproduktivna i da ne vodi na pravi put. Psiholog Vesna Nenadić ukazuje na drugu stranu medalje i upozorava da smo skloni da olako primenimo i prihvatimo savremene tehnologije i naučna rešenja bez duboke i opširne analize onoga što bi nam takve opcije kroz nekoliko decenija mogle doneti. Ona podseća da je nauka tek sada počela detaljnije da istražuje prenatalnu vezu fetusa i majke na psihološkom nivou i kaže da je ta veza komplikovanija nego što možemo da pretpostavimo.

S druge strane, predviđenim zakonom bi se osnovala agencija koja bi bila spona između nameravanih roditelja i žena koje bi bile surogat majke. Takva institucija bila bi u nadležnosti države.
Dr Hajrija Mujović, stručnjak u oblasti medicinskog prava, podseća na to koliko je važno posvetiti se rešavanju problema ljudi koji se na neki način osećaju diskriminisano jer ne mogu da se ostvare kao roditelji a žele genetski svoje potomstvo.

Očekivanja

I dok se stručna javnost usaglasi, oni koji godinama čekaju da postanu roditelji najbolje znaju koliko je teško i koliko znači svaki izgubljen dan, mesec, godina. Prof. Olga Cvejić Jančić tvrdi da s pravne strane ne bi trebalo da postoje blokade.

 Jovan Babić, filozof i profesor etike, ukazuje na činjenicu da će možda za nekoliko godina ova tema biti „pase" jer se u svetu već razvijaju tehnologije za razvoj dece u savršenim uslovima, u idealnim inkubatorima; takođe, podseća da je i vantelesna oplodnja svojevremeno unela pometnju a danas se smatra sasvim opravdanom i poželjnom metodom. Opet, kao psiholog i majka troje dece, Vesna Nenadić poručuje onima koji su sve pokušali i nisu uspeli da se ostvare kao roditelji da razmisle o usvajanju deteta.