Četrdeset godina vantelesne oplodnje

Dvadeset petog jula 1978. rođena je prva beba pomoću tehnologije vantelesne oplodnje. Procenjuje se da je do danas na taj način rođeno oko osam miliona dece.

Međunarodna komisija koja prati napredak u asistiranoj reprodukciji objavila je 3. jula da je ukupan broj beba rođenih vantelesnom oplodnjom (in vitro fertilization - IVF) i sličnih tretmana veći od osam miliona. Među evropskim državama rekorder je Španija sa 119.875 dece, a slede Rusija i Nemačka.

Prvu trudnoću pomoću veštačke oplodnje zabeležio je tim sa Univerziteta Monaš u Australiji 1973. godine. Međutim, ta biohemijska trudnoća trajala je samo nekoliko dana. Na severnoj hemisferi u to vreme, tačnije od šezdesetih godina prošlog veka, biolog sa Kembridža Robert Edvards i ginekolog iz bolnice Oldham Patrik Stepto već su pokušavali da stvore embrion oplodnjom jajne ćelije u laboratorijskim uslovima, van tela majke.

Edvards i Stepto su eksperimentisali najpre sa životinjskim ćelijama; bilo je malo onih koji su verovali da će uspeti da na taj način razviju i ljudski embrion.

S druge strane, nailazili su na različita osporavanja i crkve i države, ali su i dalje tražili finansijska sredstva, uporno radeći na eksperimentu ‒ sve dok 1978. godine pomoću IVF tehnologije nije rođena prva beba, Luiza Braun.

Javnost je znatiželjno ispratila Luizino rođenje pitajući se da li će ona biti kao i sva druga deca, dok je Vatikan upozorio da bi „događaj mogao imati ozbiljne posledice po čovečanstvo". Mada je taj opis trebalo da ukaže na opasnost od rađanja dece u laboratorijama, četrdeset godina kasnije postaje jasno da je vantelesna oplodnja zaista promenila živote mnogih ljudi ‒ ali nabolje.

Dejli mejl je navodno ponudio 325.000 funti kako bi imao ekskluzivna prava na priču o prvoj bebi rođenoj na taj način, ali tog 25. jula bolnica u kojoj je rođena bila je puna novinara i fotografa, a na naslovnim stranama našle su se fotografije bebe i roditelja. Mediji su Luizu Braun nazvali „bebom iz epruvete".

Fiziolog Robert Edvards je tek 2010. godine dobio Nobelovu nagradu za medicinu za svoj doprinos vantelesnoj oplodnji, dok njegov saradnik Patrik Stepto nije mogao biti nagrađen jer u to vreme više nije bio živ.

Број коментара 3

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.