Prva endemična vrsta Baltičkog mora: baltički list

Baltički list živi u vodi različitog saliniteta u priobalnoj zoni, na dubini od 0,5 do 50 metara. Odrasla jedinka dugačka je između 20 i 25 centimetara. Oči su obično na desnoj strani. Boja je često smeđa, siva, a može biti i prošarana crvenkastim mrljama. Vrsta se brzo prilagođava predelu u koji zalazi ‒ tako se odrasli primerci vrlo efektivno stapaju sa okolinom.

. Tokom čitavog života baltički list ne ide predaleko ‒ migracije se odvijaju isključivo unutar Baltičkog mora ‒ između područja na kome se mreste i na kojima nalaze hranu.

Najčešća hrana su školjke, posebno dagnje i drugi sitni beskičmenjaci na morskom dnu. Mrešćenje se odvija od aprila do juna, najčešće na dubini od 5 do 20 metara.

Činjenica da se u evropskim vodama pronalaze i opisuju nove vrste riba, posebno u Baltičkom moru, koje inače nije bogato vrstama, i nakon više od jednog veka istraživanja, čini ovaj pronalazak izuzetno značajnim", rekao je dr Paolo Momiljano sa Univerziteta u Helsinkiju.

Baltički list nije ranije prepoznat kao posebna vrsta jer izgleda gotovo identično kao iverak, koji je široko rasprostranjen u evropskim vodama, od Crnog, do Belog mora na dalekom severu.

 „Trenutno se dve vrste mogu razlikovati samo genetičkom metodom, proučavanjem njihovih jaja i sperme", dodao je profesor Juha Merile, takođe sa Univerziteta u Helsinkiju. 

„Vrste se takođe razlikuju u interakciji sa okolinom: baltički list ostavlja svoja jaja u priobalnim područjima, dok iverak ostavlja jaja da plutaju daleko na otvorenom moru.

Priredila Nataša Goati Marković