Nova studija o ishrani džinovskih dinosaurusa biljojeda

Tim je uzgajao biljke koje su ‒ kako su pokazali fosilni ostaci ‒ postojale pre sto pedeset miliona godina, poput primitivnih paprati, te ginka, pod atmosferskim uslovima za koje se smatra da su postojali u vreme kada su tzv. sauropodi, džinovski dinosaurusi biljojedi, vladali planetom.

 Sistem veštačke fermentacije korišćen je za simulaciju varenja biljnih listova, što je omogućilo istraživačima da precizno odrede njihovu nutritivnu vrednost. Nalazi objavljeni u mesečniku Paleontology pokazuju da su mnoge biljke imale znatno veće nivoe energije i hranljivih materija nego što se ranije verovalo. Teorija ukazuje na činjenicu da su dinosaurusi konzumirali manje hrane nego što se dosad mislilo, pa je tadašnji ekosistem mogao da prehrani mnogo više njih.

Klima je bila znatno drukčija u mezozoiku ‒ kada su živeli ogromni brahiosaurus i diplodokus. S obzirom na mnogo veću koncentraciju ugljen-dioksida u drevnoj atmosferi, pretpostavljalo se da su biljke u takvim uslovima rasle brže i više, te da je njihova nutritivna vrednost bila manja.

 Ipak, rezultati pokazuju da to nije slučaj kod svih biljnih vrsta, kaže se u studiji Univerziteta u Lidsu.

Veličina tela sauropoda sugeriše da im je u svakodnevnom životu bila potrebna ogromna količina energije. Kada dostupni izvor hrane ima veće količine nutrijenata i energije, to znači da je potrebno manje hrane da bi se obezbedila dovoljna energija, što zauzvrat može da utiče na veličinu i gustinu populacije.

 „Naše istraživanje ne daje celu sliku o ishrani dinosaurusa niti pokriva raznolikost biljaka koje su postojale, ali bolje razumevanje njihovog načina ishrane može pomoći naučnicima da shvate kako su živeli. Uzbudljiva stvar u vezi sa našim pristupom rastućim biljkama u praistorijskim atmosferskim uslovima jeste to što se mogu simulirati i drugi ekosistemi i dijete drugih iščezlih vrsta, poput miocenskih sisara ‒ predaka mnogih savremenih sisara", rekla je dr Fiona Gil na konferenciji za štampu održanoj tim povodom početkom jula.

 Priredila Nataša Goati Marković