Da, to je lubenica, kraljica leta!

Crvena, sočna i rashlađena, lubenica (Citrullus vulgaris) pravi je melem za telo u vrelim letnjim danima. Gasi žeđ, otklanja umor, popravlja raspoloženje starih i mladih, daje energiju i radni elan, a preporučuje se i u ishrani ljudi sa bolestima srca, krvnih sudova, žuči, jetre. Osim što gasi žeđ, lubenica vrlo povoljno deluje i na rad organa za varenje i izlučivanje vode iz organizma.

Lubenica je izvrstan izvor vitamina C, A, B6, B1, kalijuma i magnezijuma, sadrži mnogo vode, a ima samo 30 kilokalorija na 100 grama. Jedno parče lubenice pruža čak 25 posto dnevnih potreba za vitaminom C, koji je važan za zdrave zube i desni, pomaže u apsorpciji gvožđa, u održavanju zdravlja vezivnog tkiva kože, imunološkim funkcijama i zaceljivanju rana. Ovaj vitamin ima i antioksidativna svojstva, pa sprečava oštećenje ćelija neutralizacijom slobodnih radikala - molekula za koje se veruje da su povezani sa starenjem i pojavom određenih bolesti. Sve je više dokaza da ljudi koji jedu dovoljno voća i povrća kako bi zadovoljili dnevne potrebe za vitaminom C, imaju zdraviji krvni pritisak od onih koji ne jedu dovoljno tih važnih namirnica.

Lubenica je takođe odličan diuretik jer sadrži čak 92% vode pa samim tim stimuliše rad bubrega. Povećava stvaranje urina, što pogoduje izbacivanju toksina iz organizma. Takođe, olakšava tegobe osobama sa kamenjem u žuči, bubrezima ili bešici, utiče na njihovo rastvaranje i izbacivanje, uz istovremeno sprečavanje stvaranja novih kalcifikata. Konzumiranjem lubenice olakšava se metabolizam, normalizuje crevna flora i peristaltika. Takvo delovanje se postiže zahvaljujući kompleksnom sadržaju važnih sastojaka.
Njen prijatan i osvežavajući ukus prvi su otkrili narodi pustinje Kalahari u Africi. Pošto se sastoji uglavnom od vode, putnici su je upravo zbog toga nosili kao zamenu za vodu ‒ loptasti sočni plodovi bili su prirodna čuturica koja je pružala pravo osveženje. Ti putnici su prvi razmenili njene plodove sa drugim trgovcima i stanovnicima pored čijih domova su prolazili. Ubrzo je lubenica osvojila čitav afrički kontinent. U 13. veku stigla je i u Evropu, a uz pomoć robova je preneta dalje u Ameriku.

Danas je na planeti uzgajaju svuda gde može da uspeva, ali u proizvodnji prednjači Kina. Uopšte nije slučajno što je lubenica toliko rasprostranjena. Po ukusu i hranljivoj vrednosti poredi se sa najboljim vrstama voća, mada se u strogo botaničkom pogledu ubraja u povrće, u porodicu tikvi, u kojoj se, između ostalih, nalaze krastavac i bundeva. Budući da se najčešće jede neprerađena, mnogi je ipak ubrajaju u voće.

Može se koristiti na mnogo različitih načina i u, naizgled, nemogućim kombinacijama. Pored upotrebe u svežem stanju, plodovi mogu da se prerade u sirupe, sokove, džemove, slatko, može se jesti grilovana, sa sirom (naročito fetom ili kozjim), dok se iz semena ekstrahuje kvalitetno ulje bogato vitaminom D. Za pivopije tu je i verzija fermentirane lubenice u omiljenom muškom piću, a za lepši pol ‒ likeri, punč ili kokteli...

Број коментара 5

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.