Energija vetra - posebno oružje u borbi protiv klimatskih promena

Između jedne četvrtine i jedne trećine svetskog stanovništva nema električnu energiju. Da li je energija vetra način da se to reši? Vetar ne duva uvek, ali, s druge strane, ne crpi prirodne resurse. Od svih izvora obnovljive energije, vetar najviše obećava. Širom sveta prave se novi i sve veći vetroparkovi. Od 2008. broj vetroturbina u svetu se više nego udvostručio. Energija vetra je nezamenjivo oružje u borbi protiv klimatskih promena.

Energija vetra mogla bi biti od vitalne važnosti za razvoj Indije. Danas dve trećine Indijaca živi u ruralnim oblastima. Jaz u prihodima između urbanih i ruralnih oblasti sve je veći. Struja koja se proizvodi na padinama planine šalje se u daleki veliki grad i napaja njegovu rastuću industriju. U mnogim delovima Indije osnovne potrebe mogu se zadovoljiti korišćenjem energije vetra.

Energija vetra u ovom trenutku zadovoljava samo dva odsto indijskih potreba. Plan je da u sledećih deset godina taj procenat poraste na dvadeset odsto. Indija drugim zemljama može da posluži kao primer u efikasnom korišćenju energije vetra, ne samo u velikim postrojenjima nego i na mestima gde je to najpotrebnije. Zajednički vetroparkovi direktno obezbeđuju struju ljudima i pružaju im bolju perspektivu u njihovim rodnim krajevima. Od velikog je značaja i to što vetar obezbeđuje energiju bez ikakvog rizika.

Pritisak na energetski sistem Kine 

U Kini su uslovi potpuno drugačiji. Industrijskim centrima duž obale koji se ubrzano razvijaju potrebni su radnici. Za samo jedan naraštaj veliki delovi kineskog društva katapultirani su u industrijsko doba. Tradicionalni način života nestaje. Porast životnog standarda stvara nove potrebe. Kina sada koristi pet puta više energije nego Indija, iako nema mnogo više stanovnika.

Kineska vlada očekuje da će se u narednih deset godina najmanje trista pedeset miliona ljudi preseliti iz ruralnih oblasti u urbane centre. To će povećati pritisak na energetski sistem Kine. Država zbog toga ulaže u obnovljive izvore, pre svega u hidroenergiju, ali i u energiju vetra. U poslednje dve godine broj turbina u vetroparku severno od Pekinga porastao je sa samo nekoliko na više od dvesta. Kad je reč o novim turbinama, Kina ubrzano hvata korak s vodećim zemljama na polju energije vetra, Sjedinjenim Državama, Španijom i Nemačkom.

Kinezi nameravaju da postanu najveći svetski potrošači energije vetra. Radi ostvarivanja tog cilja, Kina sarađuje i s nemačkim stručnjacima. Firma „Longjuan" je među vodećim u Kini u izgradnji i eksploataciji vetroparkova. Kina sada ima najveći kapacitet za izgradnju vetroparkova na svetu. Ono što im nedostaje jesu obučeni tehničari sposobni da dugoročno održavaju turbine ovih postrojenja.

Sve vodeće svetske kompanije u oblasti energije vetra morale su da izgrade proizvodne kapacitete u Kini kako bi osigurale svoj udeo na budućem tržištu. Kinezi su tako već stekli potrebno tehnološko znanje.

Evropski proizvođači sada imaju malu tehnološku i istraživačku prednost i neće je se lako odreći. Obuka tehničara za rad u vetroelektranama dobar je način da istraživači iz raznih zemalja budu u kontaktu. S obzirom na broj planiranih vetroelektrana u Kini, procenjuje se da će toj zemlji trebati skoro osamsto hiljada tehničara.

Kritičari u Nemačkoj 

Za razliku od Kine, Nemačka odavno ima razvijen sistem vetroelektrana. Jedna od najvećih vetroturbina na nemačkom kopnu radi u Donersbergu, u saveznoj pokrajini Rajnland-Falc. S visinom od preko dvesta metara i kapacitetom od šest megavata može da zameni šest starih turbina. Može da proizvede dovoljno energije za manji grad od oko pet hiljada domaćinstava. U Nemačkoj se pojavio otpor povećanju korišćenja energije vetra. Kritičari kažu da već postoji previše turbina, od kojih mnoge proizvode manje nego što je obećano. Postoje zahtevi da se uvedu zakonska ograničenja broja novih vetroparkova.

Nedavno je otvoren prvi nemački priobalni vetropark. Mana takvih vetroparkova je cena izgradnje i održavanja, koja je skoro dvostruko veća nego kod kopnenih. To se u izvesnoj meri nadoknađuje većom proizvodnjom energije. Međutim, kritičari smatraju da morski vetroparkovi podstiču stvaranje monopola velikih energetskih kompanija koje u energiju vetra ulažu samo ako mogu da kontrolišu tržište.

Priredila Tanja Čanić Mlađenović