Iz razreda u razred

Svaka promena može da izazove strepnju, strah od nepoznatog, pa tako i prelazak učenika u „starije" razrede. Predškolsko obrazovanje je obavezno i upravo ima zadatak da buduće osnovce adekvatno pripremi za prave školske obaveze.

Bojana Savić, vaspitačica u predškolskom obrazovanju u ustanovi „Vukica Mitrović" u Leskovcu, kaže za naš portal da su upoznavanje, razgovor sa budućim učiteljem i obilazak škole i učionica od posebne važnosti za decu jer im pomažu da se prilagode novoj sredini.

„U predškolskom obrazovanju aktivnosti dece uglavnom se odnose na učenje kroz igru. Nakon takvih aktivnosti, polako kreće upoznavanje sa sadržajima koji ih očekuju kad se upišu u prvi razred. U saradnji sa školama i učiteljima, deca se upoznaju sa školskom sredinom koja se na dosta načina, pa na kraju i vizuelno, bitno razlikuje od prostorija u kojima borave tokom predškolske faze", kaže Savićeva.

Ona objašnjava da je iz razgovora sa decom zaključila da im predškolska sredina deluje opuštajuće, da ima stimulativni karakter, dok učionice u školama deluju ozbiljnije.

„Ipak, posetom školama, oni shvataju da će se od njih očekivati drugačije ponašanje i odgovornost. Emocije su im tada pomešane a idu od straha od nepoznatog, preko uzdržanosti, pa do oduševljenja. Deca koja imaju starijeg brata ili sestru obično su više puta bila u školi, kažu da su već sedeli pored brata ili sestre u pravoj školskoj klupi i onda im školska atmosfera nije nešto nepoznato; takva deca se obično lakše uklope", izjavila je Savićeva.

Ona kaže da aktivnosti u saradnji sa osnovnim školama s vremenom daju željene rezultate, a to su opuštenost dece i njihova spremnost za školu.

„Kada im najavim da idemo u školu na druženje sa osnovcima, svi su oduševljeni! Onda mi govore kako su i kod kuće roditeljima pričali o svojim važnim posetama... Kada se taj pripremni posao radi profesionalno i sa strpljenjem, rezultati ne mogu da izostanu. Ove godine sam se rastala od dvadeset dvoje dece ali smatram da će se prilično dobro snaći u prvom razredu, a i na testiranju pri upisu su pokazali dobre rezultate", zaključuje Bojana.

Od igračaka do „velike ozbiljne učionice"

Iz prostorije sa igračkama i šarenim zidovima za predškolce, preselili smo se u školsku učionicu, gde smo za Portal RTS-a razgovarali sa onom drugom, „prihvatajućom" stranom: Jasmina Đorđević, profesorka razredne nastave u Osnovnoj školi „Vožd Karađorđe" u Leskovcu, kaže da i pored višedecenijskog iskustva, svake četvrte godine, kada prihvata prvake, oseća veliko uzbuđenje i radoznalost.

„I ja osećam neku vrstu treme i to deci obavezno kažem. Pri upoznavanju im priznam da ni meni nije lako, da me čeka nova generacija, da sam staru upravo ispratila... Smatram da ih tako ohrabrujem", kaže Đorđevićeva.

Upoznavanje sa prvacima skoro u svakoj školi ozvaničava se posebnom priredbom dobrodošlice.

„Kada deca prvi put uđu u učionicu, kod njih se javljaju razna osećanja ‒ neki su opušteni i u učionicu ulaze kao u svoju kuću i obavezno žele da sede u prvoj klupi, dok s druge strane, postoje deca koja s oprezom ulaze u razred i potrebna im je dodatna podrška da se opuste", objašnjava naša sagovornica.

Zanimalo nas je ima li razlike u ponašanju prvaka u odnosu na period kada pripremna predškolska nastava nije bila obavezna.

„Ranije je prvi dan u školi bio jako stresan za većinu učenika, bilo je potrebno više vremena da se uhodaju i da ozbiljno krenu sa svojim obavezama i radom. Danas su deca opuštenija, lakše prihvataju obaveze i novu sredinu, lakše koriste knjige i nastavna sredstva, razlikuju predmete, a značajan procenat njih već zna da čita i piše ili poznaje veći broj slova. Sve to je jako dobra podloga za moj rad sa njima", zaključila je naša sagovornica.

Obe naše sagovornice se slažu da je tokom raspusta važno da se učenici opuste, odmaraju, igraju i da se ni deca a ni roditelji ne opterećuju strepnjama zbog nove školske godine.