Padaju zidovi, a ne zvezde

Prototip uređaja koji prati aktivnost mozga osobe sa epilepsijom Srđan je smestio u kapu. "Više od 50 milona ljudi ima neki oblik epilepsije, i imamo prilično široko tržište i ovde i u inostranstvu". Prema njegovim rečima, ovaj uređaj ne bi bio skup, i naš građanin sa prosečnim primanjima mogao bi da ga priušti. Prema rečima predsednice žirija, dr Katarine Popović, profesorke Filozofskog fakulteta u Beogradu, digitalne tehnologije su oblast u kojoj se u svetu mnogo istražuje, i sa projektom koji još donosi veliku korist zdravlju ljudi, naš predstavnik bi mogao biti veoma zapažen na Berlinskom finalu takmičenja.

Na takmičenju koje organizuje Nemačka organizacija za akademsku razmenu (DAAD) u saradnji sa fondacijama Konrad Adenauer i Hajnrih Bel, sa projektom Perform i Univerzitetom u Beogradu, ovog puta, svoje ideje i projekte predstavilo je 10 mladih ljudi iz različitih oblasti nauke. Svojim idejama, oni su "rušili zidove" biblioteka, učenja jezika, epidemije, anemije, čuvanja energije, okruženja u kojima ljudi žive i rade...

Možda je metoda hidrodinamičke kavitacije novi način za efikasno prečišćavanja otpadnih voda od organskih zagađivača. "Među njenim prednostima su energetska efikasnost, isplativost, primenljivost u različitim industrijama zbog malih dimenzija i jednostavne konstrukcije. Već se koristi u Kini, mi smo je unapredili", rekao je za Portal Obrazovno-naučnog programa Đorđe Ogrizović, student prve godine Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu, najmlađi učesnik takmičenja. "Ovom metodom sam se bavio već u srednjoj školi, u Istraživačkoj stanici "Petnica", pa u Centru za talente, nastavio sam i na fakultetu. U tri minuta morate da saopštite i šta je problem, kako želite da ga rešite i šta je korist od toga. Ovo dobar trening jer takmičari moraju da nauče da svoja istraživanja predstave ljudima koji ne znaju čime se oni bave", dodao je.

"S druge strane, ovakvim predstavljanjem mladih iz akademskog okruženja, želimo da pokažemo publici da nauka nije bauk, da je veoma interesantna", smatra dr Vukan Lavadinović, docent Šumarskog fakulteta u Beogradu, učesnik prethodnog takmičenja. Prema rečima profesorke Popović, nije važno takmičenje samo po sebi: "Svi su bili sjajni, odlučivale su nijanse. I na završnom takmičenju u Berlinu učesnici će biti u prilici da komuniciraju sa širom zajednicom, da odmere gde su, da se uporede sa mladima iz drugih zemalja, sa drugih kontinenata, kakve su njihove teme naučnih istraživanja, i da se povežu sa tom mladom, perspektivnom naučnom zajednicom".

Cilj ove međunarodne manifestacije koja se od 2011. godine organizuje širom sveta jeste da podrži naučne i privredne inovacije. "Ovo je način da nauka kaže kakvih sve novih ideja ima, kakav bi uticaj mogle da imaju te ideje na širu zajednicu, da privreda ima širi uvid i tu možda nađe neku inspiraciju za ulaganja", dodala je predsednica žirija dr Katarina Popović.