Vrt "uživanja" Hijeronimusa Boša

Budući da je, za 66-godišnjeg života, ostvario slavu i bogatstvo, Jerun van Aken nije nalazio potrebnim da stavlja potpis na svoja dela (osim na njih sedam), te se eksperti slažu da je autorstvo Hijeronimusa Boša (po rodnom Hertogenbošu, tj. Den Bošu) neupitno na svega 25 slika. Mnogo je sledbenika i savremenika koji su ga (manje ili više uspešno) oponašali.

Praveći kolekcije, neki su ga smatrali izumiteljem čudovišta i himera, drugi su (kao španski kralj Filip Drugi) tražili moralne pouke, dok su ga treći optuživali za bavljenje veštičarenjem, astrologijom i alhemijom, čak i za (zlo)upotrebu halucinogenih supstanci. Najopskurnija je, međutim, teza da je Boš pripadao jeretičkoj adamitskoj zajednici – bratstvu slobodnog duha, čiji su članovi (sa ciljem povratka u vreme pre Adamovog izbacivanja iz Raja) obavljali obrede nagi i bili promiskuitetni, koju njegovi zastupnici potkrepljuju činjenicom da, primerice, njegov "Vrt uživanja" obiluje scenama slobodne ljubavi i neskrivene seksualnosti.

No, nisu samo ti prizori preneražavali (licemerno) gledateljstvo. Naime, na ovom triptihu utemeljivača tzv. pejzaža raspoloženja (tehnike kojom se on – pejzaž – tretira kao dekor za mnoštvo sitnih figura) u erotičnom Raju (levo) prepoznajemo Adama i Evu koji, ako pažljivije osmotrimo, nisu prikazani idilično. Naime, zmija se uvila na drvo poznanja, mačke već jedu miševe i primakao se trenutak Adamovog pada.

"Utešno je da je jedino duša večita" 

Centralni deo je disharmoničan, haotičan i anarhičan Vrt uživanja, pun čudovišta, ptičurina, gigantskog voća (naročito jagoda – simbola čulnosti), a čovek više nije gospodar nad ostalim živim stvorovima. Nagi muškarci i žene odaju se telesnim uživanjima izvodeći "Kama sutra – akrobacije", lažljivo asocirajući na Raj. No, zapravo ovaj en passant – Raj čoveka vodi u prokletstvo, do desnog dela triptiha u kojem je (možda u istoriji slikarstva najnasilnije) predstavljen Pakao. U ovom užasu obituju životinje koje proždiru ljude (sa telom u vidu ljuske jajeta, i stablom koje uvire u čamce namesto nogu – neki tvrde autoportret!), monstruozne ptice, ogromne uši sa umetnutim noževima i – što je izuzetno zanimljivo, jedino u paklu postojeći – veliki broj različitih muzičkih instrumenata.

Ukoliko se triptih zatvori, sa spoljašnje strane levog i desnog krila može se videti velika lopta koja zapravo predstavlja ono što nazivamo nebeskim svodom, sa Zemljom kao ravnom površinom, okruženom vodom. Lopta oslikava Svet, trećeg dana stvaranja (prema "Knjizi postanja"), pri čemu se ravna ploča objašnjava vremenom u kojem je slika nastala. Iskvaren Adamovim grehom čovek živi u borbi protiv zla, ali je bliži zverima nego anđelima.

Utešno je, poručuje nam na svoj, moglo bi se reći, senzacionalistički način Hijeronimus Boš, da je ljudsko telo, kao i sve materijalno prolazno, a da je duša jedino večita. Sačuvajmo je čistom, pevali su srednjovekovni pesnici, a uzorni građanin Boš je oslikavao. Ma kako se sa tom konstatacijom ne bi složili mnogi (površni) estetičari umetnosti.